Kako pokazuje rano glasanje, Klintonova vodi u neopredeljenim državama Nevadi, Virdžiniji i Koloradu, što znači da bi Tramp morao da pobedi u skoro svim drugim neopredeljenim državama i da odbrani svoju poziciju u pouzdano republikanskim državama, kaže Beri Barden, profesor političkih nauka na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
Zasad, postoje znaci entuzijazma u korist Klintonove među ranim glasačima latinoameričkog porekla, kod žena i belih liberala.
„Zabrinjavajući znaci za predizborni tim Hilari Klinton su niže brojke kad je reč o ranom glasanju Afroamerikanaca i mladih. Oni su bili ključni delovi koalicije koja je izabrala i reizabrala Obamu“, rekao je Barden.
Kad je reč o brojkama u korist demokratske predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton, postoje i dobre i loše vesti, pri čemu pristalice Demokratske partije u nekim državama izlaze na birališta u većem broju nego republikanci, ali je zato izlaznost u korist Klintonove manja među mladima i Afroamerikancima, navodi AFP.
Francuska agencija podseća da su upravo te dve kategorije — mladi i Amerikanci afričkog porekla — ključni birači koji su u Belu kuću doveli Baraka Obamu 2008. godine.
Na ovogodišnjim predsedničkim izborima, mnoge glasače za izlazak na birališta manje motiviše njihov sopstveni kandidat nego protivljenje drugom kandidatu, primećuje AFP.
Istovremeno, i Klintonova i njen republikanski protivkandidat Donald Tramp su prilično nepopularni, sa neobično niskom podrškom — dok ona uživa naklonost 44 odsto glasača, njega podržava 38 odsto birača, prema prosečnim rezultatima anketa koje je objavila nezavisna medijska kompanija „Ril klir politiks“.
U međuvremenu, iznenadna prošlonedeljna vest da su mejlovi Klintonove ponovo u fokusu FBI unela je novu neizvesnost u predsedničku trku.
Novo istraživanje „Vašington posta“ i Ej-Bi-Sija pokazuje da Tramp prednjači nad Klintonovom sa 46 prema 45 odsto glasova, što je prvi put da on vodi u toj anketi od maja meseca.
Još značajnije je to što je istom anketom utvrđeno da je broj podržavalaca Hilari Klinton koji su bili entuzijasti u pogledu njene kandidature opao sa 51 na 43 odsto, dok je broj Trampovih pristalica ostao nepromenjen — 53 odsto.
Majkl Makdonald sa Univerziteta na Floridi smatra da nema izgleda da se sada utiče na odluku ljudi koji izlaze na rano glasanje.
„Ljudi su čuli mnogo informacija o kandidatima, doneli su odluku, i zato izlaze i glasaju“, kaže on.
Izvor: Tanjug
