Mnogi stručnjaci su saglasni da taj događaj predstavlja najupečatljiviji dokaz da SAD u vojno-političkim nesuglasicama najbolje razumeju princip sile.
„Car bomba“ je nadimak za RDS-220 hidrogensku bombu, koja je u početku trebalo da ima snagu od 100 megatona trotila, no zbog prevelikog rizika od zračenja i širenja reaktivnih čestica atmosferom, snaga joj je bila prepolovljena.
Bomba je testirana 30. oktobra 1961. godine u tačno 11.32 po lokalnom vremenu na arhipelagu Nova Zemlja. Bomba je bila teška 27 tona i dugačka osam metara, a obim joj je bio dva metra. Bila je tako velika da nije mogla da stane u najveći bombarder tog vremena, zbog čega su na bombarderu napravljene određene izmene.
Bomba je bačena sa visine od oko 10 kilometara, vatrena kugla koja je tada nastala bila je široka osam kilometara, a pečurka je bila visoka 65 kilometara.
Uprkos tome što bomba nikada nije ušla u vojnu službu, ona je poslužila kao demonstracija sovjetske moći i tehnologije u to vreme, nakon čega su SAD prestale da povećavaju svoj nuklearni potencijal, a 5. avgusta 1963. potpisan je Sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, u kosmosu i pod vodom.