Članice NATO-a nameravaju da razmeste u neposrednoj blizini ruskih granica četiri hiljade vojnika, kojima će se, ukoliko bude potrebno, pridružiti snage za brzo reagovanje od 40 hiljada vojnika, piše autor članka.
Uz podršku trupa iz Francuske i Danske, Velika Britanije će u Estoniji razmestiti 800 vojnika potpuno opremljenih vojnom tehnikom. Osim toga, prvi put od pada nacističkog režima, Nemačka se, takođe, obavezala da pošalje snage na granicu sa Rusijom. Istovremeno, doneta je odluka da se 330 američkih vojnika razmesti u Norveškoj, koja nije učestvovala u sličnim merama, čak ni u najnapetijim trenucima vremena Hladnog rata, naglašava list.
Lideri Alijanse se ne umaraju od ponavljanja da će „napad na bilo kog člana saveza biti smatran napadom na sve članice NATO-a“. Međutim, ostaje nejasno o kakvom „napadu“ se radi. Nema apsolutno nikakvih signala da se Rusija priprema za oružani sukob sa nekom susednom zemljom. „Zaštitne mere“ se pretvaraju u jednostranu agresivnu eskalaciju NATO-a, koja ima za cilj podsticanje rata i destabilizaciju Evrope, ističe autor.
Ipak, postoje i oni kojima takva mobilizacija protiv „neprijatelja“ može doneti korist. Vojne pripreme stimulišu odbrambenu industriju i predstavljaju efikasno sredstvo za suzbijanje opozicije unutar države. A u situaciji kada je Evropa ogrezla u brojne ekonomske i političke probleme, planovi NATO-a dolaze u pravom trenutku, zaključuje list.
