Kako se navodi u članku, SAD su uvele sankcije brojnim političarima, biznismenima i kompanijama, počev od administracije ruskog predsednika, pa sve do motociklističkog kluba „Noćni vukovi“.
Takođe, sankcije su bile uvedene i protiv ruske odbrambene kompanije „Rosoboroneksport“, iako su te mere nedavno ukinute jer je kompanija morala da servisira helikoptere Mi-17, koji se koriste u Avganistanu.
Međutim, trenutno se u Vašingtonu postavlja pitanje koga kazniti, budući da više nema ruskih državljana bez ograničavajućih mera, kaže saradnik Kenanovskog instituta pri Centru „Vudro Vilson“ Majkl Kofman.
Prema njegovim rečima, jedina opcija je da se uvedu sankcije predstavnicima ruskog Ministarstva odbrane, kao i proizvođačima naoružanja koje se koristi u sirijskom konfliktu.
Budući da je Vašingtonu potreban munjeviti efekat ograničavajućih mera, Blumberg takođe navodi da se razmatraju i žestoke finansijske mere, među kojima i zabrana američkim bankama da kupuju ruske obveznice, kao i isključenje Rusije iz bankovskog sistema SVIFT.
Krajnja mera bi mogla biti i zabrana izvoza energenata, iako mnogi američki zvaničnici ne veruju ta bi taj scenario bio moguć.
Istovremeno, „Blumberg“ podseća da Evropska unija ne razmatra uvođenje novih sankcija Rusiji zbog Sirije, a to je nedavno potvrdio i italijanski premijer Mateo Renci rekavši da EU mora da preduzme sve kako bi se razrešio sirijski konflikt, ali da to neće uključiti nove sankcije protiv Rusije.
Bilo kako bilo, zaključuje autor članka, sankcije do sada nisu imale praktično nikakvog efekta, budući da Rusija nije promenila svoj stav po pitanju Ukrajine, a malo je verovatno da će promeniti mišljenje i kada je reč o Siriji.
