U neformalnom razgovoru ispričao je i anegdotu koja ilustruje kako čovek različito sagledava realnost zavisno od starosne dobi, otkrio šta voli da čita, ali i dao savete kako slušati ruske pesnike i kantautore Bulata Okudžavu i Vladimira Visockog. Ovog drugog je, kaže, najzgodnije slušati kad hoćeš brzo da peglaš.
U druženju sa glavnom urednicom Sputnjika Ljubinkom Milinčić govorio je i o specifičnosti posla ambasadora koji, kako kaže, ne obuhvata samo diplomatske obaveze nego i ljudsku brigu za stotinak službenika i njihove porodice u Beogradu. A u srpskoj prestonici im je, navodi uz osmeh, tako dobro da svakih šest meseci dođe na svet jedan mali čovek.
Ruski ambasador se prisetio i svog detinjstva u Sovjetskom Savezu koje je, ističe, bilo srećno uz puno obaveza u školi, muzičkoj školi.
„Proživeo sam 38 godina u Sovjetskom Savezu — pili smo vodu sa česme, vozili automobile bez pojaseva i sigurnosnih jastuka i eto, preživeo sam“, kaže u šali i dodaje da je ogroman plus bio to što su svi imali posao, što nezaposlenost nije postojala, a ljudi su napredovali socijalnom lestvicom zavisno od truda i sposobnosti.
„Ne mogu da kažem da je bilo bogato, šmekerski, ali ljudi su imali normalan život, a neke stvari iz Sovjetskog Saveza kao što je odsustvo velikih razlika između bogatih i siromašnih mnoge zemlje danas treba da uzmu za primer“, primećuje Čepurin.
U Beogradu, kaže, voli da ide na koncerte, na Kolarac i u Sava centar. Dodaje da Srbija ima mnogo velikih umetnika, poput Emira Kusturice i Matije Bećkovića, koje poštuje, ali i dobre glumce kao što je Miloš Biković, koji uspešno gradi karijeru u Rusiji.
Bojan Suđić je, smatra, supertalentovani dirigent, a violinista Nemanja Radulović „čisti Paganini“, i bilo bi dobro da obojica više nastupaju u Rusiji.
Šta je još otkrio ambasador Čepurin i kako izgleda nezvanično i mimo visoke politike pogledajte u našem video-prilogu.
