„Imajući u vidu izjave norveških zvaničnika da Rusija ne predstavlja pretnju po bezbednost Norveške, voleli bismo da znamo zbog čega Oslo tako silno želi da poveća svoj vojni potencijal, i to raspoređivanjem američkih trupa na svojoj teritoriji“, rekao je portparol Ambasade Rusije u Norveškoj Maksim Gurov.
Kako je najavljeno, oko 330 američkih marinaca biće stacionirano u vojnoj bazi Vernes u blizini Trondhejma, a nakon „probnog perioda“ njihovo prisustvo može biti produženo, a kontingent povećan. Veruje se da bi u slučaju pogoršanja situacije američka komanda operativno mogla da poveća trupe i do 15.000 ljudi.
Komandant američke mornarice u Evropi i Africi, general Nil Nelson izjavio je da prisustvo snaga SAD u Norveškoj „povećava kapacitet vojski obeju zemalja za zajedničko delovanje“.
Kako su saopštili iz norveškog Ministarstva odbrane, manevri američkih vojnika neće biti ograničeni samo na okolinu Vernesa, već će se sprovoditi i u drugim delovima zemlje.
Rotiranje marinaca obavljaće se, najverovatnije, na pola godine, i formalno oni bi trebalo da imaju zajedničke vežbe sa Norvežanima.
„SAD su naš najvažniji saveznik i imamo bliske bilateralne odnose koje želimo da razvijamo. Mi dobijamo pozitivne reakcije od saveznika, koji smatraju da su surovi klimatski uslovi naše zemlje idealni za obuku i (vojne) vežbe“, rekla je norveška ministarka odbrane Ine Eriksen Serejde.
Ona je navela da odbrana Norveške zavisi od savezničkog jačanja i da je za norvešku bezbednost ključno da njeni saveznici steknu znanje koje je potrebno da bi operisali u toj zemlji…
Norveška ministarka takođe je izrazila zabrinutost zbog ruske vojne aktivnosti od pripajanja Krima 2014, podsećajući da Norveška sa Rusijom deli granicu na Arktiku.
Zapadne agencije podsećaju da je Norveška osnivačka članica NATO-a i bliska politička saveznica SAD, da trupe Severnoatlantske alijanse odavno dolaze u tu nordijsku zemlju radi učešća u vojnim vežbama, ali da nikada nisu bile stacionirane na norveškoj teritoriji.
Stranih vojnih trupa u Norveškoj nije bilo još od 1945. godine, kada su sever zemlje napustili sovjetski vojnici, nakon što su tu zemlju oslobodili od Nemaca.
Švedski mediji navode da se Norveška još pre stupanja u NATO 1949. godine obavezala pred Rusijom (tadašnjim SSSR-om) da neće otvoriti svoju teritoriju stranim vojnim trupama ako nije direktno ugrožena ili napadnuta.
Kasnije je ovo obećanje bilo preispitano, kako bi se stranim vojskama dozvolilo da sprovode vojne vežbe u Norveškoj.
Ruski vojni eksperti su uvereni da je cilj ovog američkog kontingenta zapravo priprema infrastrukture i stvaranje osnove za raspoređivanje veće i moćnije grupe američkih vojnika, u slučaju pogoršanja situacije.
Međutim, mišljenja ruskih stručnjaka su podeljena o tome da li baza SAD u Norveškoj blokira put Rusima ka Severnom Atlantiku.
Dok jedni zastupaju tezu da bi to mogla biti prepreka, drugi tvrde suprotno, podsećajući da je u severnom Atlantiku instaliran sistem za otkrivanje i lociranje (ruskih) podmornica, ali da ruski podmorničari znaju kako da taj sistem zaobiđu.
Zato, smatraju eksperti, stvaranje nove baze ipak najviše liči na politički odgovor SAD na jačanje ruskog prisustva na Arktiku.
Podsećanja radi, u poslednjih nekoliko godina rusko Ministarstvo odbrane aktivno testira tehniku za borbena dejstva u arktičkim uslovima i sprovodi vežbe morske flote, avijacije i Vazdušno-desantnih jedinica, a istovremeno gradi i vojnu infrastrukturu na Arktiku.
Takođe, eksperti su uvereni i da stacioniranje američkih marinaca u Norveškoj ima veze sa planovima Pentagona o razmeštanju baza u Evropi koje bi, prema zamisli Vašingtona, trebalo da „obuzdaju ruskog medveda“.
NATO je još u julu saopštio da će u Poljsku i u baltičke zemlje poslati četiri bataljona kako bi sprečio „agresiju Rusije“ na njihove teritorije.
S druge strane, zapadni zvaničnici uporno zastrašuju svoje građane (praznim) pričama o „ruskoj pretnji“.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ukazivao na to da rukovodstvo NATO-a i niza evropskih zemalja širi mit o „ruskoj pretnji“ i pozvao ih je da se odreknu politike obuzdavanja Rusije.
Odluka norveškog Ministarstva odbrane da dozvoli raspoređivanje američkih trupa na svojoj teritoriji izazvala je, međutim, kritike i dela javnosti te zemlje.
„Ovim se šalje negativan signal. Suočavamo se sa hladnom političkom klimom koja iziskuje predvidivost Norveške“, rekao je Audun Lisbaken, lider opozicione Socijalističke leve partije.
On je istakao da bi Norveška trebalo da jača svoju nacionalnu odbranu, a ne da stremi ka nekom obliku trajnog prisustva trupa SAD.
