U dokumentu koji je kosovska ministarka Edita Tahiri podnela Briselu navodi se da su uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine „uspostavljanje granice između Kosova i Srbije, poštovanje susedstva, nemešanje i prestanak njenog intervenisanja na Kosovu i saradnja na poljima od interesa za obe države.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić nazvao je ovaj postupak bezobrazlukom, uz napomenu da će dijalog biti statusno neutralan ili ga neće biti. Šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da će sutra ovim povodom biti održana sednica Vlade.
„Stvari, zapravo, idu svojim tokom. Iluzorno je govoriti da su ovo uslovi koje postavlja Priština, jer iza svega stoji Vašington. Priština se koristi samo kao sredstvo. Moguće je da se od Srbije želi izvući što više, jer znamo da je Beograd do sada učinio puno ustupaka na Kosovu i Metohiji i sada druga strana ’dodaje gas‘, kako bi se dobilo još nešto“, napominje Proroković.
Kako kaže, u diplomatiji je pravilo — kada jednom počnete da dajete ustupke, od vas će se zahtevati sve više, jer druga strana to shvata kao slabost, a ne kao kooperativnost.
„Moguće je i da Vašington na ovaj način vrši pritisak na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Srbija je, posmatrano zapadno od sovjetskog prostora, ostala praktično jedina zemlja koja ima razumevanja za spoljnopolitičke akcije Rusije, i to se NATO-u nimalo ne sviđa. Moguće je da i zbog toga dolazi do ovakvog ponašanja Prištine“, ističe Proroković.
Prema njegovim rečima, ne treba isključiti mogućnost da SAD žele da uređuju odnose na Balkanu i kroz novu destabilizaciju.
„Kada pogledamo spisak ovih najnovijih uslova, zaključićemo da ne postoji političar u Srbiji, osim možda Čedomira Jovanovića, koji bi na tako nešto pristao. Kandidovanjem tih novih uslova zapravo se blokiraju svi budući pregovori — a ukoliko nema pregovora, nema ni političkih rešenja. Stvari će se rešavati kroz novu destabilizaciju. Posmatrano iz geopolitičke perspektive, izgleda mi donekle kao da to može biti rešenje za Sjedinjene Države, pogotovo ako u celu ovu kalkulaciju uključimo i razvoj događaja u Siriji I Ukrajini“, upozorava Proroković.
Na naše pitanje čemu je uopšte služio briselski dijalog, ako se od početka na neki način znalo da će u jednom trenutku sve to ovako završiti, Proroković odgovara da su, s jedne strane, do otvaranja dijaloga s Prištinom i potpisivanja Briselskog sporazuma doveli unutrpolitički razlozi — to je, kaže on, praktično bio uslov Aleksandru Vučiću koji je morao da ispuni kada je dolazio na vlast.
„S druge strane, u našoj političkoj eliti i političkoj javnosti većinom je ostao dominantan taj diskurs da ’Evropa nema alternativu‘ i da zbog toga treba činiti ustupke Prištini. Međutim, ustupci u pregovorima o međunarodnim odnosima gotovo uvek, ili najčešće, kao što sam već rekao, budu shvaćeni kao slabost jedne strane, a ne kao njena kooperativnost. Zato se stalno pojavljuju nova i nova uslovljavanja“, kaže Proroković.
Naš sagovornik podseća da je Srbija povukla institucije sa Kosova, da nije formirana Zajednica srpskih opština, da smo Kosovu dali pozivni broj i dozvolili da uđe u niz međunarodnih organizacija.
„Mi smo im na taj načini legitimisali status u međunarodnim odnosima, i logično je da se sad od Srbije očekuje sve više ustupaka — da se utvrdi granica, da se garantuje da se ’nećemo mešati‘ u unutrašnja pitanja Kosova… Ako sada i pristanemo na neki od ovih uslova, ne treba da se iznenadimo ako se za tri do šest meseci pojave neki potpuno novi zahtevi“, kategoričan je Dušan Proroković na kraju razgovora za Radio Sputnjik.