Ergil je u intervjuu za Sputnjik naveo nekoliko uznemirujućih znakova za koje kaže da naglašavaju nedostatke politike Ankare prema Siriji i Iraku.
Intervju dolazi nakon što su Rusija i Sirija izrazile zabrinutost zbog nedavnih napada turske avijacije na položaje kurdskih Jedinica za narodnu zaštitu (JNZ).
Teheran je, sa svoje strane, uložio protest protiv izjave predsednika turskog parlamenta Numana Kurtulmuša, koji je naveo da je rasprava između Ankare i Bagdada zbog vojne baze Bašika u severnom Iraku „iranska etnički i verski orijentisana politika“.
Turska vlada smatra sebe naslednicom Osmanskog carstva izjavljujući da ima „istorijsko pravo“ da dejstvuje u regionu kao da su ove oblasti još uvek deo carstva. Ovo je jednostrani stav“, smatra Dogu Ergil.
On kaže da bi Ankara trebalo da shvati da ljudi koji žive u toj oblasti ne žele ponovo da padnu pod vlast „osmanskog sultana“ i postanu deo obnovljenog carstva.
„Umesto toga, oni žele da Turska doprinese rešavanju regionalnih problema i učestvuje u pregovorima, a ne da pretenduju na ove teritorije kao na svoj protektorat“, dodaje on.
Ergil upozorava da bi nekadašnja izgradnja turskog carstva mogla da podstakne nove tenzije u regionu.
„Nespremnost Ankare da prizna sadašnju sirijsku vlast nanosi štetu sopstvenom legitimitetu Turske. Pokazujući svoju spremnost da promeni granice u regionu, Turska dovodi u pitanje nepovredivost svojih granica“, ističe Ergil.
Komentarišući želju Ankare da učestvuje u vojnim operacijama u Mosulu, on je rekao da „to nije retorika koja može da se koristi na državnom nivou“.
„Turska može da uđe u Siriju i Irak. Ali nije jasno da li će Turska imati dovoljno snage da postigne dugoročne rezultate i sačuva svoje položaje. To je veoma sporno pitanje“, naglašava Ergil.
On dodaje da takođe nije jasno „da li Turska želi da doprinese očuvanju razvoja etničke i verske različitosti koja odlikuje region u celini, ili nastoji da nametne sopstvene političke, etničke i verske želje“.
„Ukoliko se izabere druga opcija, to bi moglo da dovede do eskalacije postojećeg sukoba i pojave novih žarišta napetosti u regionu“, kaže analitičar.
On se takođe požalio na činjenicu da se Turska više koncentriše na napade na JNZ nego na teroriste DAEŠ-a, za šta on smatra da se može objasniti činjenicom da kurdski problem još nije propisno rešen.
„Ako me pitate da opišem političku situaciju oko južne granice Turske, odgovoriću vam jednom rečju — neizvesnost“, kaže Ergil i dodaje da bi Ankara trebalo da shvati činjenicu da će političko prisustvo kurdskih snaga u regionu biti neograničeno.
