I ne mislim da je to uradio na sopstvenu inicijativu, već nakon usaglašavanja sa prijateljem Obamom, ali ne i sa SAD kao takvim. U Americi je u toku otvorena borba između Hilari Klinton, kandidatkinje za koju lobira politička elita, i Donalda Trapma, kojeg podržava polovina stanovništva umorna od korupcije političara, kao i od njihovih stavova o „spoljnim neprijateljima“.
Moguće je da je Renci dobio zadatak da otvori evropski „front“, da smanji napetost koju stvara Vašington, dok ne bude prekasno. U svakom slučaju, nećemo to saznati u doglednoj budućnosti, mada ne mislim da se Renci urazumio. Renci nije jednostavan, i nešto je uspeo da nauči tokom mnogobrojnih poseta. Ako on ide u Brisel i izjavljuje da je vreme za ukidanje sankcija Rusiji, to znači da ga je neko (ili nešto) ohrabri(l)o.
Ako se uzme u obzir činjenica da je Renci zavisan od prijatelja preko okeana, može se doći do zaključka da je premijer dobio „zeleno svetlo“ od predsednika SAD. Kao drugo, Renci je svestan da su italijanski biznis-krugovi odlučno protiv sankcija. Zato je on odlučio da obezbedi sebi podršku što većeg broja uticajnih ljudi uoči referenduma, koji će biti održan za nekoliko nedelja i od kojeg će umnogome zavisiti njegova politička budućnost.
Ali postoji i još jedan razlog. Evropa već oseća posledice „bregzita“. Uvek je bilo jasno da je Velika Britanija „trojanski konj“, američki instrument pritiska na Evropu. Sada su se Francuska i Nemačka naprasno setile da je Italija jedan od „osnivača“ EU, a to znači da opet može da postane jedan od stubova ove organizacije.
Evropa je shvatila da je situacija katastrofalna, da se njeni taktički i strateški interesi više ne podudaraju sa interesima SAD. Ali na koji način da se odvojimo od „starijeg brata“? Pariz i Berlin razmišljaju na ovakav način:
„Nek to uradi mlađi brat, Italija. Videćemo kako će reagovati Vašington. Ako reakcija bude prejaka, onda, pardon, dešava se, oprostite mlađem bratu… Ako reakcija izostane, onda će evropske zemlje pokušati da se odvoje od SAD“.
Bilo kako bilo, Renci je dobio tri bitke, jednu unutrašnju i dve spoljne. Ali to nije kraj priče jer Klintonova želi rat. I ne samo ona. Ima u Vašingtonu i drugih političara koji bi rado kaznili Evropu zbog neposlušnosti.
Autor teksta je Đulijeto Kjeza, italijanski novinar i pisac, bivši dopisnik „Stampe“ iz Moskve i bivši poslanik u Evropskom parlamentu.
