Obaveštajne službe, uključujući CIA, FBI, NSA i druge agencija, često se pominju u kontekstu predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa izveštajima o hakovanju servera Demokratske partije i drugih američkih političkih organizacija.
„Pomalo me iznenađuje aktivno učešće u kampanji specifičnih agencija kao što su CIA i FBI“, rekao je Čurov.
„Kada kažu da se neko spolja može umešati u prebrojavanje glasova ili promeniti, recimo, broj birača na izbornim mestima, onda je to verovatno iz nedostatka iskustva, ali nadam se da organizacijom izbora ne bave CIA i FBI, već drugi organi, a oni nemaju iskustva, i zato daju takve izjave“, istakao je on.
On je takođe rekao da takve izjave mogu da maskiraju želju da se od sopstvenih posmatrača i nevladinih organizacija prikriju podaci koji „po međunarodnim standardima moraju da budu otvoreni — kao što je broj birača, rezultati brojanja glasova i broj birača koji je glasao ranije“.
Predizborna kampanja 2016. u Sjedinjenim Američkim Državama razlikuje se od prethodnih zbog agresije i nedostatka profesionalizma, smatra Čurov.
„Pomalo sam iznenađen takvim naletom strasti, takvom agresijom, ali ne o ključnim državnim pitanjima, već pre svega, pikiranjem pojedinca… Druga stvar koja je neverovatna je nedostatak profesionalizma u nekim trenucima kampanje“, dodao je Čurov.
Kao primer nedostatka profesionalizma on je naveo televizijske debate Klintonove i Trampa. Čurov je istakao da je prilikom dogovaranja o javnim debatama „obavezno potrebno da se uključe parametri kao što su svetlo, publika, lokacija kamera, odeća učesnika, odeća voditelja, to su osnove“. „I kada jedan od kandidata dođe na debatu u crvenom kostimu, taj dobija prednost“, rekao je on.
Predsednički izbori u SAD biće održani 8. novembra. Barak Obama završava svoj drugi mandat i ne može ponovo da se kandiduje. Glavni kandidati za tu funkciju su Donald Tramp i demokratski kandidat Hilari Klinton.
