Nakon što je nedeljama unazad najavljivao „iznenađenje u oktobru“, dobitnik Oskara i Zlatne palme, režiser dokumentarnih filmova Majkl Mur ostvario je obećanje i prošlog utorka najavio premijeru svog novog filma za veče istog dana. Narednog dana počelo je prikazivanje filma u bioskopima širom SAD.
Sve bi to moglo da se shvati samo kao marketinški trik kako bi režiser privukao pažnju da se film ne zove „Majkl Mur u Tarmpovoj zemlji“ (Michael Moore in TrumpLand) i da nije bilo najave.
„Pogledajte film koji su republikanci Ohaja pokušali da zabrane. Oskarovac Majkl Mur uranja duboko u neprijateljsku teritoriju, sa smelošću i urnebesnim šouom, duboko u srcu Tramplenda nekoliko nedelja pre izbora 2016“, glasila je najava.
Besplatna projekcija u Njujorku okupila je mnoštvo ne samo onih koji vole besplatne projekcije, već i levičara, ljubitelja filma i mnogih Njujorčana koji, kako piše reporter Gardijana, vole da stanu u redove kad god osete da se sprema neka akcija.
Prema pisanju američkih i britanskih medija, atmosfera pred projekciju u njujorškom Aj-Ef-Si centru u četvrti Grinič Vilidž bila je karnevalska. Razgovor reditelja i publike trajao je i duže od projekcije.
Međutim, pravo iznenađenje je, pišu mediji, gledaoce čekalo u sali — film je, zapravo, govor Majkla Mura, snimljen u jednom pozorištu u američkoj državi Ohajo. I, prema pisanju „Njujork tajmsa“ uopšte ne govori o Trampu. Film je zapravo Murov poziv glasačima da glasaju za Hilari Klinton, za koju ni on nikada nije glasao, kao što nije glasao ni za koga sa tim prezimenom.
Međutim, Mur je, kaže u filmu, prestravljen. Nalazio se u Britaniji nedelju dana pred glasanje o „bregzitu“. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da se „bregzit“ neće desiti. Pogrešili su.
Takođe, na primarnim izborima u Mičigenu, Murovoj matičnoj državi, ankete su pokazivale da će pobediti Hilari Klinton; pobedio je Berni Sanders, za koga je i Mur glasao.
Međutim, sada, kada se vodi borba između Klintonove i Trampa, Mur je, kaže, primoran da je podrži. I zato se obraća nezavisnim, neopredeljenim i Trampovim glasačima. Ohajo je odabrao kao jednu od „bregzit država“, kako naziva „kolebljive države“, još neodlučne, koje bi mogle da pretegnu na Trampovu stranu.
Mur Klintonovoj „prašta“ njeno glasanje za rat u Iraku, veze sa Volstritom i ostala „nepočinstva“ po kojima je kandidatkinja za predsednicu SAD poznata i podseća na govor koji je ona održala kao studentkinja na Velesli koledžu 1969, smatrajući da je to njeno pravo lice.
On pokušava da napravi profil tipičnog Trampovog glasača, smatrajući da svako ima pravo da iz protesta prema vladajućem sistemu u SAD glasa za republikanskog kandidata, ali takođe smatra i da Americi nije potreban predsednik koji liči na Margaret Tačer.
Majl Mur, autor Oskarom nagrađenog „Farenhajt 9/11“, poznati je kritičar američke spoljne politike i neoliberalnog uređenja društva. Društveni je aktivista koji je kroz svoje dokumentarne filmove ogolio američki vladajući sistem raskrinkavajući postupke proizvođača oružja, farmaceutske industrije i osiguravajućih društava.
Kako su se izbori za američkog predsedničkog kandidata zahuktavali, tako je Mur postajao sve glasniji u kampanji, prvo na strani Bernija Sandersa, a sada na strani Klintonove.
Od početka je otvoreno i glasno kritikovao politički program Donalda Trampa. U znak protesta zbog Trampove namere da zabrani ulazak u SAD muslimanima, Mur je otišao u njujorški Tramp tauer, zgradu gde Donald Tramp stanuje, sa transparentom na kome je pisalo „Svi smo mi muslimani“.
Napisao je otvoreno pismo Trampovoj ćerki Ivanki, moleći je da okonča očevu kampanju zato što se Tramp, napisao je Mur tada, ne oseća dobro. Međutim, prošlonedeljni je film najznačajniji Murov pokušaj da omete Trampovu kampanju.
