„Ruska knjiga“ postoji već 14 godina i isto toliko godina učestvuje na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, za koji se posebno priprema. Pored redovnih posetilaca, studenata ruskog jezika i svih drugih koji razumeju i govore ruski jezik, tu su i novi čitaoci, a među njima i sve više Rusa koji žive u Beogradu, ističe u razgovoru za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ vlasnica knjižare Marina Mihajlović, Ruskinja koja u srpskoj prestonici živi već gotovo 30 godina.
Naša sagovornica ističe da „Ruska knjiga“ redovno sarađuje s Filološkim fakultetom u Beogradu, kao i s Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, osnovnim i srednjim školama i bibliotekama. Čitaoci se, naravno, najviše interesuju za udžbenike ruskog jezika, rečnike i enciklopedije.
„Naravno, klasika se uvek dobro prodaje. Potražnja za određenim naslovima dosta zavisi i od okolnosti — kada su neka smutna vremena, ljudi rado traže odgovore u klasicima koji su pisali upravo o tome kako su se borili s nekim ranijim teškim vremenima“, kaže Marina Mihajlović.
Od klasika je, kako ističe naša sagovornica, apsolutno najpopularniji Fjodor Dostojevski, a ne mogu se zaobići ni Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov, Anton Čehov i Lav Tolstoj.
„Od kada postoji ova knjižara, najprodavanija je, međutim, knjiga ’Majstor i Margarita‘. Inače, Mihail Bulgakov je veoma popularan ovde u Srbiji“, ističe vlasnica „Ruske knjige“.
Čitaoci su, navodi Marina Mihajlović, veoma zainteresovani i za savremenu rusku književnost, i to za autore koji su nagrađivani ili su nominovani za prestižna književna priznanja u Rusiji, a čija dela nisu prevedena na srpski jezik.
„Neki od njih se već prevode ovde, mnogi nisu prevedeni, ali nadam se da će biti, jer ima veoma dobrih pisaca, i to mlađih pisaca. To su Aleksandar Meljihov, Igor Sahnovski, Irina Bogatirjova, Natalija Serjenska i drugi“, kaže Marina Mihajlović.
Među stvaraocima koji su interesantni čitaocima u Srbiji su, naravno, i autori čija su dela već prevedena na srpski jezik, poput Zahara Prilepina, Viktora Jerofejeva, Viktora Peljevina, Ljudmile Ulicke, Tatjane Tolstoj i drugih.
„Veliki je zadatak napraviti asortiman knjiga koje treba uvesti, a mi uglavnom radimo za sajam, jer su svake godine, ponavljam to, potpuno drugačije potrebe čitalaca i potrebno je uključiti intuiciju, gledajući u kakvom su položaju Srbija i Rusija i šta se kupuje. Ovde ima i dosta naših zemljaka koji kupuju za svoje potrebe, to ne zanima srpske čitaoce, recimo, prevodi stranih pisaca na ruski jezik — Čarls Dikens, Edgar Alan Po, Džek London… Pošto ima dosta porodica s malom decom, imamo i veliki broj bajki i knjiga za pripremu za školu, enciklopedije, rečnike i, naravno, lektiru za rusku školu, pošto će ovde sada biti otvorena i prva privatna ruska škola“, napominje Marina Mihajlović.
Izdanja za učenje ruskog jezika namenjena su svim nivoima vladanja ruskim, a većina njih, pored udžbenika i vežbanki, sadrži i audio-materijal. Knjižara „Ruska knjiga“ nudi i veliki broj poklon-izdanja, monografije o ruskim umetnicima, istoriji i kulturi, enciklopedije i rečnike, opšte i stručne.