Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin je na panelu istakao da je ovo prvi put da je delegacija Krima doputovala u Srbiju da predstavi mogućnosti saradnje, kako u ekonomskoj, tako i u turističkoj i kulturnoj oblasti.
Prema njegovim rečima, na Krimu živi dva miliona stanovnika, dok to poluostrvo godišnje poseti preko pet miliona turista, što govori o tome da postoje velike mogućnosti kako za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, tako i za srpske građevinare, s obzirom da je neophodno obnoviti te turističke potencijale kako bi se dodatno povećao broj turista koji žele da tamo provedu svoj odmor.
„U ekonomskoj oblasti saradnja može biti u raznim sferama, ali bih želeo da istaknem tri. I Krim i Srbija žele da razviju svoje regione u turističkom smislu, samim tim postoji mnogo toga kako bi se turistički potencijal razvio. Pored toga, saradnja u izvozu poljoprivrednih proizvoda, budući da Srbija ima veliku ponudu, može biti izuzetno plodotvorna. Kao treće, u oblasti građevinarstva takođe postoje velike mogućnosti za saradnju, s obzirom da se u Krim nije ulagalo još od vremena Sovjetskog Saveza“, rekao je on.
Ruski ambasador je dodao da je neophodno tražiti i druge mogućnosti kako bi se poslovna saradnja dodatno intenzivirala.
Ministar za ekonomski razvoj Krima Valentin Demidov je za Sputnjik rekao da je potencijal za saradnju velik, uprkos tome što se Krim suočava sa raznim problemima, kao što su međunarodne sankcije Zapada.
Prema njegovim rečima, Rusija ulaže izuzetno velika sredstva u obnovu infrastrukture na Krimu i to u iznosu od oko 10 milijardi evra.
„Započeta je izgradnja mosta koji će povezati Krim sa kopnenim delom Rusije, izgrađeni su elektro mostovi, samim tim se električna energija doprema iz Rusije, što znači da je Krim energetski nezavisan“, rekao je on.
Govoreći o investicionom potencijalu, Demidov je istakao da na Krimu postoji čitav niz ekonomskih olakšica, počevši od slobodnih ekonomskih zona, do zakona koji omogućavaju investitorima da po povoljnim uslovima kupe zemljište, a formirani su i instituti i centri za ekonomski razvoj.
„Trenutno veliki interes za ulaganje u Krim pokazuju ne samo ruski investitori, već i privrednici iz drugih zemalja, tako da verujemo da će situacija u budućnosti samo biti još bolja. Mi nismo u Beograd doputovali da bi se bavili politikom, mi želimo da pokažemo kakve su ekonomske mogućnosti Krimskog poluostrva kada je reč o investicionim ulaganjima“, istakao je on.
Na skupu se obratio i zamenik predsednika Saveta ministara Krima Georgij Muradov koji je pozvao srpske privrednike da dođu na Krim i posete treći po redu Međunarodni ekonomski forum, koji će biti održan krajem aprila u Jalti.
Do sada je najavljeno da će na forumu učestvovati preko 70 međunarodnih delegacija iz 26 zemalja sveta, a Krim će predstaviti potencijal za ulaganje u preko 55 sektora, počevši od infrastrukture, preko IT sektora, pa sve do energetike.
Inače, nakon panela u Ruskom domu, delegacija sa Krima će posetiti Hram Svetog Save i pokloniti ikone sa česticama moštiju Svetog Luke Krimskog, a nakon toga će u Ruskom domu otvoriti izložbu posvećenu krimskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, jednom od najznačajnijih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom, kako u oblasti arhitekture i urbanizma, tako i u oblasti enterijera i primenjene umetnosti, ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom Srbije.
Nakon izložbe biće održan koncert renomirane krimske pevačice Elmire Nalbantove, takođe u Ruskom domu.
