Prelepa deviza „Zlatnog viteza“ — Spasićemo se ljubavlju i jedinstvom, podstiče na razmišljanje o tome koliko je važno da širimo znanja jednih o drugima, da se međusobno bliže i dublje upoznajemo, rekao je ambasador.
Kako je istakao, ideja slovenske kulturne uzajamnosti, koja je tokom poslednja dva veka imala svoje uspone i padove, bila je bliska najvećim umovima naših naroda.
Terzić je istakao da ga posebno raduje što je nagradu dobio za knjigu „Stara Srbija — drama jedne evropske civilizacije“, napominjući da su još ruske diplomate u srpskim zemljama 19. i početka 20. veka pokazali duboko razumevanje za probleme Stare Srbije.
„Poznati slavista Aleksandar Giljferding, prvi ruski konzul u Sarajevu, beleži 1857. godine narodnu pesmu o manastiru Visoki Dečani, u kojoj se Prizren, bivša srpska prestonica, naziva ’srpskim Konstantinopoljem‘, a Visoke Dečane opisuje kao „jednu od najsavršenijih dela vizantijske sakralne arhitekture‘“, naveo je Terzić.
Srpski ambasador je takođe podsetio da je o Staroj Srbiji pisao i dugogodišnji ruski konzul u Prizrenu Ivan Jastrebov, a da je njegova bista podignuta 1996. godine u tom gradu, na mestu gde je bio ruski konzulat, srušena 1999. godine, odmah po ulasku terorista tzv. „Oslobodilačke armije Kosova“ i nemačkog Kfora.
On je citirao i reči Jastrebova iz 1873. Koje, kako je primetio, najbolje izražavaju njegovo iskustvo o srpskoj zemlji: „Na Kosovu su Srbi izgubili carstvo, na Kosovu će sudbonosni boj rešiti budućnost Balkanskog poluostrva i budućnost srpskog naroda“.
