„Danas je Mišel i meni ovo poslednja zvanična poseta i poslednji državni prijem, koji će označiti kraj mog predsednikovanja. Ali, sve je u redu. Ostavili smo najbolje za kraj“, rekao je Obama uoči svečanosti.
Američki predsednik je govoreći o svojim emocijama povodom opraštanja od Bele kuće rekao da je „ovo istovremeno i radostan i tužan trenutak“.
Nekoliko sati uoči prijema, Obama i italijanski premijer Mateo Renci, koji se nalazi u zvaničnoj poseti SAD, razgovarali su „u četiri oka“, a nakon toga su održali i zajedničku konferenciju za novinare.
U svetlu pogoršanja odnosa između Vašingtona i Moskve, izazvanog neuspehom pregovora o Siriji, Obami je bilo postavljeno i pitanje o Rusiji. Američki lider nazvao je Rusiju „izvorom svetskih problema“.
„Mi smatramo da je Rusija velika, važna država. Njene oružane snage su u svetu slabije samo od naših. I mi smatramo da Rusija mora da bude deo rešenja svetskih problema, a ne jedan od njenih izvora“, rekao je Obama.
Obama je rekao i da su pogrešne spekulacije o tome da je njegova administracija svojim nelegitimnim potezima izazvala „rusku agresiju“ ili „udarila“ na ruske interese. On je dodao da Moskva svojim dejstvima krši međunarodne norme.
„To zahteva reakciju naše strane“, istakao je Obama.
Američki lider je takođe pozvao EU da produži sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini.
Ruski eksperti takve Obamine izjave tumače kao neku vrstu političkog testamenta, koji ostavlja u amanet svojim naslednicima, i istovremeno podsećaju da se on i ranije obraćao kandidatima za predsednika SAD sa zahtevom da nastave kurs konfrontacije sa Rusijom, ako Moskva ne izmeni svoje pozicije. O tome je govorio i na konferenciji.
Obama je, međutim, dodao da se njegov stav po tom pitanju razilazi od onog koji ima kandidat republikanaca Donald Tramp, koji, u slučaju pobede, obećava normalizaciju odnosa sa Moskvom i lično sa Vladimirom Putinom.
Američki mediji bavili su se i time zašto je Obama za počasnog gosta svog oproštajnog prijema izabrao baš Rencija. Govori se o tome da je američki lider na taj način želeo da ovekoveči i potvrdi prijateljske odnose između dveju zemalja. Obama smatra Rencija jednim od najperspektivnijih mladih političara i želeo je da mu na taj način pruži i svoju podršku.
Svečanom prijemu prisustvovalo je oko 400 zvanica. Kažu da je lično Mišel Obama nadgledala celokupnu organizaciju, kako bi sve prošlo u najboljem redu.
Sva jela izašla su iz kuhinje čuvenog italijanskog kuvara i ugostitelja Marija Batalija. Služili su se razni specijaliteti od ribe i mesa, ravioli sa žalfijom, slatki krompir, tople salate od bundeve, pite sa jabukama i drugi tradicionalni italijanski delikatesi.
Na prijemu je goste zabavljala američka pevačica Gven Stefani, koja je na večeru došla u društvu svog dečka Blejka Šeltona.
Mišel Obama blistala je u elegantnoj, dugoj, roze-zlatnoj haljini, koju je specijalno za nju sašila italijanska modna kuća „Versaće“. Prva dama Amerike, inače, na zvaničnim večerama tradicionalno nosi haljine dizajnera iz onih zemalja čijem je predsedniku posvećen događaj.
Dizajnerka Donatela Versaće je izjavila da je za nju bila „čast što je imala priliku da obuče Mišel Obamu“.
Osim političara i kongresmena, među brojnim gostima su bili i novinari, muzičari, glumci, dizajneri, a takođe i lična svita Mišel Obame — njen stilista, frizer, šminker i fitnes trener.
U svakom slučaju, Barak Obama odbrojava poslednje dane i sate u Beloj kući — 58. izbori za predsednika SAD zakazani su za 8. novembar ove godine. Novi šef države preuzeće predsedničke obaveze krajem januara iduće godine.
Prema poslednjim podacima, favorit je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton. Za nju je, u ovom trenutku, spremno da glasa 47 odsto birača, dok Donalda Trampa podržava 43 odsto građana.