Normandijska četvorka prvobitno je posredovala prekidu vatre u Ukrajini u februaru 2015, ali on nikada nije u potpunosti primenjen.
Sastanak u Berlinu biće prva poseta predsednika Rusije Vladimira Putina prestonici Nemačke od početka političke krize u Ukrajini 2014. Putin će razgovarati o situaciji u napaćenoj zemlji sa domaćinom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsednikom Fransoa Olandom i predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.
„Prošlo je mesec dana od sastanka u Parizu. Rad saradnika pokazao je da je vreme da se razmene ideje, i to je ono što će se desiti“, rekao je uoči sastanka portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Zasad je rano da se govori o nekim konkretnim dogovorima“, dodao je Peskov i podelio pesimizam predsednika Porošenka koji je rekao da nema mnogo nade za neki nagli napredak u Berlinu.
„Ne treba očekivati nikakva čuda od sutrašnjeg sastanka, ali vredan je svaki napor da bi došlo do napretka“, rekla je kancelarka Merkel na današnjoj konferenciji za novinare.
O najavljenom sastanku za Sputnjik je govorio politikolog Aleksandar Dudčak, koji smatra da Zapad opet planira da izvrši pritisak na Vladimira Putina kako bi Rusija implementirala Minski sporazum.
„To zvuči paradoksalno, jer prema logici Zapada, ruska državna Duma mora da usvoji zakone koje se tiču Donbasa umesto ukrajinske Vrhovne rade. Jasno je da se radi o prebacivanju odgovornosti na Rusiju! Kijev nije u stanju da poštuje bilo kakav dogovor, bilo da je u pitanju Minski sporazum ili ugovori koji se tiču ukrajinskih dugova. Verovatno je to i razlog zašto niko ne vodi direktan dijalog s Ukrajinom, nego se vodi isključivo u normandijskom formatu“, kaže on.
Dudčak objašnjava zbog čega u pregovore ne polaže velike nade.
„Ne očekujem da će tamo doći do napretka u procesu normalizacije, jer niko ne vrši pritisak na Ukrajinu, iako je lopta trenutno u njenom dvorištu. Kijev, umesto da preduzme konkretne korake i donese zakone koje se tiču statusa Donbasa, i dalje priča o uspostavljanju kontrole nad granicom i vojnom scenariju u regionu. S druge strane, Putin sigurno ne bi otišao u Berlin da sluša kako drugi ’mlate praznu slamu‘ — ruski lider verovatno želi da zna da li, možda, vodeće evropske zemlje imaju sada realističniji pogled na ono što se dešava u Ukrajini. U svakom slučaju, Kremlj razume da je bolje pregovarati nego ignorisati trenutne probleme, a i Zapadu ne bi trebalo davati razlog da tvrdi da Rusija navodno opstruiše dijalog“, napominje Dudčak.
Inače, pres-služba lidera Ukrajine Petra Porošenka u saopštenju koje je izdala tvrdi da su se Oland, Merkelova i Porošenko dogovorili da 19. oktobra u Berlinu održe sastanak šefova država u normandijskom formatu „kako bi se Rusija podstakla da realizuje pitanje bezbednosti dogovoreno Minskim sporazumom“.
„Korišćenje te formulacije na ruskom jeziku na sajtu ukrajinskog predsednika pokazuje koliko je situacija složena, odnosno ukazuje na to da Kijev nema nameru da izvrši obaveze iz Minskog sporazuma koje je preuzeo na sebe“, prokomentarisao je pres-sekretar Kremlja Dmitirj Peskov saopštenje iz Porošenkovog kabineta.
Normandijska četvorka, koju čine Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka, formirana je 2014. za obezbeđivanje mirnog rešenja sukoba u istočnoj Ukrajini. Ova grupa održala je nekoliko rundi pregovora o ukrajinskom pomirenju, od kojih je najvažniji u februaru, kada su lideri sklopili sporazum o prekidu vatre u Minsku, a koji su u februaru 2015. godine potpisali predstavnici Kijeva i ustanika Donbasa.
Strane nisu ispunile uslove sporazuma do kraja 2015. godine, kao što je prvobitno planirano, pa je rok produžen na 2016, pri čemu strane nastavljaju da krive jedna drugu za neuspeh pridržavanja Minskog sporazuma.
