Izjava Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, da bi bilo dobro da se RS i Bosna i Hercegovina razdvoje prijateljski, izazvala je veliku pažnju javnosti. Tim povodom, pitali smo predsednika Republike Srpske kako misli to da uradi i očekuje li negativne političke posledica.
— To je samo jedna od alternativa koja nije isključena. To nije u ovom vremenu dominantan proces kojim se mi bavimo. Bosna i Hercegovina, koja živi svoj život suprotno od Ustava, svakako traži svoje redefinisanje. Bosna koju nameću drugi i koja je u funkciji samo muslimanskog nacionalnog interesa nije prihvatljiva za za Srbe i Republiku Srpsku, a koliko mogu da zaključim ni za Hrvate. Reakcija na tu neprihvatljivost može nas dovesti da razmišljamo o status RS koji je drugačiji nego ovaj koji sada imamo. Moj primarni cilj je pokušaj da se Bosna obezbedi da funkcioniše u skladu sa Ustavom. Uveren sam da je i to nemoguće, jer su mnogi svoj cinizam, moć i aroganciju upotrebili da naprave nemoguću Bosnu i Hercegovinu. Ta nemoguća BiH živi danas i mimo Ustava, koji postoji. To su teme koji se izbegavaju u BiH, i to dovodi do razmišljanja o alternativama, a jedna od njih je svakako ona o kojoj govorimo. Ako BiH nastavi da se gradi nasiljem visokih predstavnika međunarodne zajednice i putem organa BiH kakav je Ustavni sud, gde sede tri sudije stranca i kao dominantna većina donose odluke, onda takva država ne može da bude prihvatljiva i mi ćemo se boriti protiv nje svim legitimnim i legalnim sredstvima.
BiH je dobila zeleno svetlo za ulazak u EU. Međunarodna zajednica je vama uputila crveni karton. Da li to znači da su oni u svojim glavama već razdvojili, to jest, pokušavaju da razdvoje BiH od RS? Da li vam to ide u korist ili ne?
— BiH bez RS ne može ni da postoji. To bi bila neka druga priča. Možda posebna Bosna, posebna Hercegovina. Ne znam za te crvene kartone, ali naš zvanični stav je da se krećemo ka evropskim integracijama. Naravno, danas je sumnjiviji sav taj proces, iako je pre pet ili šest godina bio veoma obećavajuć. U svakom slučaju, smatramo da globalne evropske vrednosti treba da usvajamo, a kako će biti u organizacionom smislu — to ćemo još videti. Svakako mislim da kritično vreme za Evropu dolazi sada kada Velika Britanija otpočne proces izlaska iz Zajednice. Ukoliko Velika Britanija zadrži sve svoje privilegije u EU, a bude izvan evropskog zakonodavstva to će verovatno biti podstrek drugima da zatraže isti status i to će samo ubrzati dalji kolaps EU. I bez toga Evropa ima svojih problema i zato joj je potreban neki uspeh — kad odlazi Velika Britanija, dajte nam bar BiH. Ali, mislim da smo mi veoma daleko od svega toga. U svakom slučaju, dali smo saglasnost da se BIH prijavi i aplicira za EU.
Tužilaštvo u Sarajevu vas je pozvalo na saslušanje, vi se niste odazvali, niti nameravate. Da li očekujete da će međunarodna zajednica na neki način da sankcioniše RS zbog vas?
— Ja sam u redovnoj proceduri oko toga. Prvo moram da ponovim ono što uporno govorim. Dejtonskim sporazumom nije predviđeno da BiH ima ni sud ni tužilaštvo ovog karaktera. Te sudove je nametnuo visoki predstavnik, upravo da se nedisciplinovanim političarima sudi. Tako je u početku i nazvan, to je bio sud za, kako to oni vole da kažu, progon kriminala, korupcije visokih političara. Čim su tako formirali, znači samo treba da se presudi i ništa više. Ja u tom pogledu koristim redovnu proceduru. Zatražio sam da me saslušaju shodno njihovim pravilima i procedurama koje su koristili u svim drugim slučajevima na prostoru RS ili čak da dam izjavu video-linkom, što u njihovim procedurama postoji. Ukoliko se te procedure ne poštuju i insistira se na mom dolasku u Sarajevo, to je isključivo dokaz o političkoj motivisanosti i ničemu drugom. Potpuno sam uveren da nikakve krivice nema kao i u niz drugih slučajeva do sada. Ja sam političar koji je podržao referendum. Da li je to krivica? To je politička stvar. Gde piše u zakonu da ja ne smem nešto da podržim? To je obračun sa mnom svih onih koji su poraženi, ne samo referendumom, a referendum nije nikoga porazio, nego ojačao naše dostojanstvo i naš kapacitet. Ali jesmo porazili na lokalnim izborima mnoge, koji sada pokušavaju da se pobedniku osvete na takav način!
Čekamo konačne rezultate izbora u Srebrenici. Izvesno je da će Mladen Grujičić biti novi načelnik, da li očekujete neke nove napetosti? Bošnjaci iz Srebrenice su zapretili da će da se isele ako bude tako, koliko je to izvesno?
— Niko Bošnjake ne tera iz Srebrenice. Ni RS ni Mladen Grujičić, oni su dobrodošli sa stanovišta njihovih prava. Nisam znao da žive tamo samo zato što je musliman načelnik i da će se iseljavati ako dođe neko drugi. To je deo njihove slobodne volje. Ali mislim da je to samo pretnja u periodu kada su pokušali da ospore rezultate izbora. Čuli smo svašta oko Srebrenice, bivši načelnik je rekao nešto što nikada ne bi bilo dopušteno nama — da ne može Srbin da bude načelnik! Govorila su to i neka udruženja, pa čak i zvanična sarajevska politika. Da li je to fašizam, rasizam, ne znam ni ja, ali govori veoma jasno. To sam ranije čuo od nekih diplomata, pre nekoliko godina. I oni su govorili da ne sme Srbin da bude gradonačelnik. Mladen, koga znam kao dobrog momka sa porodičnim iskustvom koje je traumatično, ali i čoveka koji je dugo živeo u Srebrenici i shvata šta znači kada vlast forsira samo stradanje jednih, a omalovažava stradanje drugih. On će upravo iz te frustracije koju je doživeo imati jednak tretman prema stradanju svih, i to je nešto što je naša obaveza. Ćamil Duraković je očigledno bio politički projekat Sarajeva i nekih delova međunarodne zajednice, sa ciljem da stvore faktičku situaciju po kojoj Srebrenica i nije RS. Čuo sam, naravno, da je Duraković rekao: Evo ako ja ne budem načelnik — ja ću se iseliti odavde, a za mnom će i mnogi drugi. To govori o farsi koju oni godinama prave oko Srebrenice. I naravno, pokušavaju da čak i u nekome spinovanju o budućem nekom razvoju naprave slučaj od Srebrenice, što ona uopšte, naravno, nije.
Plašite li se tih spinovanja? Da će, kada bude Srbin na čelu Srebrenice, biti mnogo većih pritisaka nego do sada?
— Mi smo pre sedam-osam godina u RS doneli odluku da je Srebrenica od posebnog interesa. To je podrazumevalo i ekonomska pitanja, kao što su koncesije na neka prirodna bogatstva koja tamo postoje i neka dodatna prava koja možemo da damo toj lokalnoj zajednici. Nikada to nismo mogli da završimo sa Ćamilom Durakovićem. Kada sada to uradimo, to će biti dobra poruka svima koji su voljni i željni da vide poboljšanje i novu dimenziju razvoja, a ne da vide samo razloge za sukobljavanje zbog tragedije koja se desila i jednima i drugima.
Nedavno je otvoren konzulat Republike Srbije u Sankt Peterburgu, vi ste najavljivali otvaranje predstavništva RS, dokle se stiglo?
— Zajedno sa gubernatorom Sankt Peterburga gospodinom Poltavčenkom dogovorio sam se da se otvori to predstavništvo, ja mislim da ćemo krajem novembra biti tamo i nastaviti operativno da rešavamo probleme otvaranja. Oni su nama ponudili dobar prostor, mi treba da obezbedimo službenike, i to je to. Verujem da ćemo imati predstavništvo početkom iduće godine.
