Na sutrašnjim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori učestvovaće 17 izbornih lista, od toga se za oko osam njih procenjuje da su relevantne, ali ne može se precizno reći ni da će sve od njih ući u Parlament. Politički hroničari iz Crne Gore, Srbije i regiona veoma su zainteresovani za ishod ovih izbora, a sagovornici „Sputnjik intervjua“ Ivo Čolović iz CESID-a i Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, saglasni su u oceni da su ovi izbori po mnogo čemu posebni.
„Navikli smo da na ovim prostorima nema nevažnih izbora. Prva asocijacija vezana za ove parlamentarne izbore u Crnoj Gori mi je Milo Đukanović. Sa jedne strane su oni koji su za njega, sa druge strane su oni koji se protive njegovoj politici. On je, nekako, paradigma svih tih podela koje se u ovom momentu dešavaju“, konstatuje na početku razgovora Čolović.
Kako Vama izgleda trenutna politička klima u Crnoj Gori?
Antić: Činjenica je da je Crna Gora jedina država u regionu Balkana koja nije prošla istinske demokratske promene. To je lepo našminkana diktatura koja je prošle godine imala veliki izazov, ali demonstracije su se završile tako što narod nije uspeo da se izbori za demokratske promene. Bila je to diferencijacija u opoziciji slična onoj koja se desila u Srbiji 1997/98 kad su, naizgled, vođe opozicije prišle Miloševiću i ušle u neku saradnju sa njim, a opozicija koja je ostala van te saradnje pokazala se posle kao trijumfator u oktobru 2000. godine.
Koje su to preovlađujuće teme koje građani ističu u anketama?
Čolović: Kao i u svim zemljama u okruženju preovlađuju ekonomske teme. Kad građanima postavite pitanje: „Šta je za vas najveći problem?“, odgovor su nezaposlenost, loša primanja, nemogućnost nalaženja posla za mlade ljude. Zatim kriminal i korupcija. „Velike teme“ kao što su EU i NATO nikad nisu ono što je građanima prvo na pameti. Međutim, kad im konkretno navedete temu NATO ili EU ima određenih podela, pogotovu što se tiče podrške NATO-u, koja u ovom momentu ne prelazi podršku polovine građana Crne Gore.
Da li vas je iznenadilo što opozicija nije nametnula da ovi izbori budu neka vrsta referendumskog izjašnjavanja „za“ i „protiv“ NATO?
Antić: Referendumska atmosfera kad je reč o ovakvoj vrsti autoritarnih režima — primer je i Milošević, primera je bilo i u Istočnoj Evropi sa Mečijarom u Slovačkoj — uvek podrazumeva da se traži najmanji zajednički sadržalac svih nezadovoljnika.
Da, tačno, u Crnoj Gori je NATO izuzetno nepopularan i samo uz veliki uticaj režima moguće je da dođe do četrdesetak odsto podrške. Međutim, opozicija mora da zna kad dođe na vlast, ući će u period tranzicije, one istinske, i moraće da se sporazumeva sa velikim silama, među njima ne samo sa Ruskom Federacijom, nego i SAD i sa EU. I zato je dobro da ne otvaraju ovu temu. Oni mogu da zaustave proces pridruživanja NATO-u, ali nije dobro da nikome stavljaju prst u oko.
Crnogorska opozicija je ranije mnogo grešila, oni su računali na tu rodoljubivu svest građana Crne Gore koja je očigledno uništena tokom komunizma. Kad je reč o Kosmetu, oni su verovali da će narod ustati zbog one neverovatne izdaje koju je crnogorski režim počinio kad je među prvim zemljama u Evropi priznao „Kosovo“. Međutim, nije bilo te kritične mase. I sad opozicija traži druge ciljeve. Jedino što su građani malo zbunjeni, jer vide tu fragmentaciju, ali to ne mora značiti slabost opozicije. Prosto, oseća se u vazduhu da mora da dođe do promena.
Čolović: Svako bira one teme od kojih će profitirati. Što se tiče NATO-a, ankete rade sve političke partije, pa i DPS kao velika partija i suguran sam da su oni svesni da NATO nije nešto na čemu u ovom momentu mogu da dobiju dodatne glasove. Tako da verujem da su oni tu temu malo stavili u zapećak u odnosu na ono što zaista rade — vode Crnu Goru ka NATO-u.
Suprotno od njih, NATO je vrlo bitna tema unutar opozicije, iako se ona ne ističe u samoj kampanji. Sve političke partije u opoziciji, pa čak i one koje su pro-NATO, kao što je URA, potpisale su sporazum da će se na demokratskom referendumu građani Crne Gore izjasniti o tome da li Crna Gora treba da pristupi NATO-u ili ne.
Iako će DPS pojedinačno najverovatnije osvojiti najviše glasova, pretpostavke su da je ovoga puta njihov koalicioni potencijal najmanji. Da li očekujete da se opozicija sad udruži i ne pristane na koalicije sa Đukanovićem ili će se istorija ponoviti, pa neće doći do promene, već će se raspasti opozicija?
Antić: Sloboda, demokratija, država su veliki cilj i borba protiv autoritarnih režima je građanska i ljudska dužnost. Nikad ne izgleda pobeda ili predvečerje pobede kao što izgleda u demokratskim državama. Vi ste osetili talas promena 1997. godine kad je trebalo da laburisti pobede u Britaniji. Osetilo se to i kad je Orban trebalo da pobedi u Mađarskoj. I u Srbiji se 2012. godine videlo da će SNS imati neku ulogu posle izbora. To u autoritarnim državama ne izgleda tako.
Podsetiću da je 2000. godine u avgustu Milošević bio najpopularnija ličnost u Srbiji, iako je zemlju zavio u crno, iako je imao mnogo neprijatelja, ali neprijatelji se nisu ujedinili. Ti režimi su kao betonski blok koji možete udarati stotinu puta, hiljadu puta, a onda će hiljadu i prvi put iz nekih potpuno nepoznatih razloga on pući. Sad mi vidimo određeno pucanje u Crnoj Gori, vidimo da, bez obzira na podeljenost opozicije i velike ambicije nekih partija u opoziciji, Đukanović od gospodara situacije polako postaje usamljen i podseća na Miloševića koji je u jednom trenutku trijumfovao, ali je bilo izvesno da niko neće sa njim.
Čolović: Mislim da Đukanović nije u istoj poziciji u kojoj je bio Milošević. On nije izolovan i sprovodi politiku koju od njega očekuje EU, pa i NATO. Mislim da on može da ode sa vlasti mirnim putem.
A da li je njegov koalicioni potencijal sad najmanji?
Čolović: Prema onome što su zvanični podaci i gledajući sporazume koje su potpisale najveće koalicije, to zaista izgleda tako. Međutim, tu imamo i stranke manjina koje će se sigurno naći u Parlamentu. Može se desiti da uz određeni dobar izborni rezultat gospodin Đukanović uz predstavnike manjina ima apsolutnu vlast. Iako to neće biti stabilna vlast kao što je u većem delu svoje karijere imao.
Jedino gde vidim ključnu razliku između partija jesu Demokratski front i gospodin Đukanović. Tu se birači ne mešaju i apsolutno se ne dodiruju. Sve ostale političke partije na ovaj ili na onaj način dele slično biračko telo sa gospodinom Đukanovićem i to je možda njegov problem na ovim izborima.
Antić: Opozicija ako dobije više glasova na ovim izborima, mora da izađe na ulicu, inače će proći kao i prošli put, neko će im prekrojiti glasove. Siguran sam da će, ako opozicija dobija više glasova, i u svetu prevladati ideja o tome da demokratija ipak mora da se sprovede.
