Mediji tvrde da vas je Goran Đoković ubedio da postanete srpski konzul. Kako ste se našli na tom mestu?
— Ako ćemo pravo, istorija mog imenovanja za srpskog konzula vezana je za porodicu Đoković. Znate da sam oduvek bio veliki ljubitelj tenisa. Desilo se da sam se upoznao sa Novakom, sa njegovim stricem i ocem i čak sam uzeo izvesnog učešća, pomagao zajedničku obnovu, akcije na Kosovu, pomagali smo zajedno kosovskim Srbima i uspostavili dobre međuljudske odnose. Pre izvesnog vremena Goran je bio ovde u sastavu srpske delegacije. Ovde su bili i premijer i bivši ministar spoljnih poslova Srbije, velika delegacija, i nekako su uspeli da me nagovore da je Srbija prava zemlja i da je čast biti počasni konzul Srbije.
Mislim da su u pravu. Za nas je zaista vrlo važno što ste Vi postali naš počasni konzul, to je velika čast. Koji će Vam biti prvi koraci? Čime se bavi počasni konzul?
— Znate, ja nisam diplomata, ja sam biznismen, zato sada ne mogu tačno i konkretno da kažem šta, ali mi je jasno da ćemo se baviti svim neophodnim pitanjima koji će se javljati među srpskim građanima koji se nalaze na teritoriji Rusije, posebno u regionu delovanja mog konzulata, a on ne obuhvata samo Sankt Peterburg i Lenjingradsku oblast, nego i na Arhangelsku oblast i severozapad, tj. među onim srpskim građanima kojima bude bila potrebna neka pomoć predstavnika srpskog diplomatskog korpusa, ja ću se time baviti i za to odgovarati, pomagati. I svakako, razmišljaćemo o tome kako da ojačamo naše ekonomske veze, da se u tome pomažemo. Zapravo, mislim da je to jedna od važnih tema pošto sam ja biznismen i imam određene mogućnosti i verovatno ću moći da učestvujem u nekim projektima koji će možda biti u Srbiji, ili u zajedničkim projektima Srbije i Rusije.
A uopšte, kakve su mogućnosti, pošto Vam je poznato da je Srbija mala zemlja. Šta se može uraditi, budući da je poljoprivreda glavni pravac u kojem se može sarađivati?
— Ne samo poljoprivreda. Čini mi se je energetski sektor veoma važan, pa i za Srbiju. Izgleda da će ipak uspeti da se izgradi taj gasovod kroz Tursku, a mislim da će taj gasovod iz Rusije na kraju doći i u Srbiju. Znam da se velika količina struje u Srbiji proizvodi od uglja, što nije baš ekološki dobro i u perspektivi to treba menjati za gas koji je jeftiniji i ekološki bolje gorivo. Tako da u energetskoj sferi imamo zaista velike mogućnosti. I već je svima poznato da je ruska kompanija „Gaspromnjeft“ vlasnik NIS-a i danas uspešno vodi tu kompaniju u Srbiji. Verovatno ima perspektive u razvoju petrohemijskog kompleksa u Srbiju. Mislim da je i vinarstvo jedan od mogućih projekata, mi već imamo iskustvo u proizvodnji vina u Rusiji, na jugu crnomorske obale, tako da mislim da se mogu naći interesantni projekti u Srbiji. Uzgred, veoma mnogo srpskih građevinara učestvuje danas u izgradnji krupnih i važnih objekata u Rusiji.
Međutim, postoje značajni problemi što se tiče „Južnog toka“. Kada je postojao taj sporazum, kada smo verovali da će se „Južni tok graditi“, dogovor je bio da će Rusija od svog novca graditi gasovod, a da će ga Srbija vraćati od novca zarađenog od tranzita. Sada toga nema. Mi ne znamo kuda će od Turske gasovod krenuti i kada će poći i ko će ga graditi, Srbija nema novca…
— U svakom slučaju će to graditi „Gasprom“. Nije stvar samo u Srbiji, „Južni tok“ nije samo za Srbiju, to je tranzit preko Srbije u Evropi i mislim da je „Gasprom“ svakako zainteresovan za izgradnju tog gasovoda. A finansiranje je važno, ali u datom slučaju drugostepeno pitanje. Važno je, čini mi se, prvo dobiti sve propisane dokumente za izgradnju samog cevovoda, odnosno dozvole onih zemalja kroz koje treba da pođe. Ali ako mi dođemo do Turske biće daleko jednostavnije doći do Srbije preko Balkana i mislim da je to realno. Prva cev će se graditi do Turske, kako su izjavili na energetskom samitu naši predsednici, a druga cev će biti izvozna.
Ovde treba da bude i kulturni centar. Kako će to funkcioniše? Mislim da je to važno, jer srpske kulture gotovo da nema u Rusiji. Bavim se i prevođenjem i to vrlo dobro znam.
— To nije baš istina. Ambasador Terzić je pisac, i to dobar. Napisao je knjigu „Stara Srbija“ čije čitanje sada završavam. To je veoma interesantna knjiga sa veoma konkretnim istorijskim činjenicama. Što se tiče kulturnog centra, znam da se kod nas, u našim bibliotekama čuvaju dosta retke stvari.
Ali savremene kulture uopšte nema. Posle raspada Sovjetskog Saveza sve je u rasulu.
— Možda. Znate, Nikita Mihalkov ne prisustvuje otvaranju Konzulata, jer na žalost nije u Rusiji, ali čini mi se da se on druži sa srpskim režiserom Emirom Kusturicom. I čini mi se da oni imaju određenu razmenu. Konkretno, on je imao premijeru filma „Sunčanica“ u Srbiji. Uzgred, gledao sam intervju predsednika Srbije Tomislava Nikolića i rekao bih da je intervju bio veoma dubok i da mnogo objašnjava. Tako da se ne bih složio da je baš sve nestalo.
Geopolitički položaj Srbije i Rusije je veoma težak. Rusija je pod sankcijama, Vi ste takođe. Kako se odvija Vaš rad pod sankcijama?
— Teško, naravno.
Utiče li to na Vaš rad?
— Vidite, sve banke su prestale sa nama da sarađuju. Ruske banke i dalje rade, zbog toga što smo u Rusiji, međutim, ti biznisi koje sam imao u inostranstvu više ne rade jer nemamo finansijsku podršku stranih banaka. Za mene lično sankcije predstavljaju veliki gubitak, ali ako sagledam to iz svog ličnog ugla, ja sam veoma miran, štaviše, osećam se radosno što sam izdvojen iz celog ruskog društva i gledam na to kao na nagradu, budući da nemam državnu nagradu… tako da su me ocenili u inostranstvu. Naravno to je šala, živeti je moguće i pod sankcijama i mislim da je to put bez perspektive i on će se kad-tad završiti. Nada da će se sve srušiti u Rusiji i da se napravi neka socijalna tenzija je velika greška Zapada. Oni bi trebalo da razmotre to pitanje i što pre ukinu sankcije, to bolje po njih, jer ekonomski gledano Rusija trenutno pronalazi druge države, radi sa drugim državama. Rusiju je nemoguće u potpunosti izolovati, ona će sarađivati sa Kinom, sa Indijom, sa Pakistanom i, naravno, sa Srbijom. O tome su i predsednik i premijer govorili, odnosno da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, zbog čega su i naši odnosi i dalje dobri i prijateljski.
Srbija je onakva kakva jeste. Ona želi da se pridruži EU. Međutim, može li ona da postane neki most između Rusije i EU, može li Srbija pomoći da se odnosi poprave?
— Ja razumem da je to veliki problem za Srbiju — biti u Evropi, a ne biti deo EU. To je ekonomski gledano jako teško. Međutim, ne mislim da Evropa previše voli Srbiju. To je istorijska činjenica. Razumem zašto Srbija na silu teži ka Evropi, ali pri tome ne vidim veliku ekonomsku perspektivu za Srbiju. Odnosi, na primer, sa Rusijom, s obzirom da nema carina zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, omogućuju da se bez dodatnih troškova plasiraju srpski proizvodi na rusko tržište. U pitanju je veoma konkurentan element koji je veoma važan. Rusija je ogromno tržište. Srbija ima sedam miliona potrošača, a Rusija koja ima 140 miliona. Razumljivo je da svako u Rusiji može da pronađe tržišni udeo u bilo kojoj industriji. Dugo sam živeo na Zapadu, preko 20 godina, i moj osećaj je da se Evropa postepeno pretvara u „muzej pod otvorenim nebom“. U Evropi će da žive drugi ljudi i od toga preti velika opasnost, jer će Evropljani izgubiti svoj identitet.
Imate u vidu izbeglice?
— Između ostalog i izbeglice.
A kakvo je rešenje za Srbiju?
— Rešenje za Srbiju? Naravno, veoma je teško biti mala i nezavisna država, ali svejedno, daleko je ispravnije biti suverena država nego biti negde sa nekim, sa svakodnevnim kompromisima i boriti se sa komplikovanim situacijama. Rusija je daleko veća zemlja, ali mislim da ona može tako da razmišlja. Ne možemo reći da je ona ekonomski jača od SAD ili Evrope. Međutim, ona ima svoj stav.
Zašto Vas toliko mrze?
— Da biste dobili odgovor morate da pročitate knjigu švajcarskog pisca Gi Mitana „Rusija i Zapad — hiljadugodišnji rat“, koja se bavi time zašto na Zapadu toliko vole da mrze Rusiju. On se u knjizi vraća u istoriju, u treći vek nove ere, argumentovano navodi činjenice sa istorijskim objašnjenjima kako, zašto i ko mrzi Rusiju, kako je rusofobija nastala u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji.
Da li je odgovorio zašto?
— Jednom rečju nije moguće objasniti. Crna maca je presekla put onog trenutka kada se Pravoslavna crkva odelila od Rimokatoličke. Odatle potiču svi naši problemi. Međutim, s obzirom da su Srbi i Rusi danas ostali u pravoslavnoj veri, to je jedan od korena koji nas drži zajedno.
