Odluka kosovskih Srba da zamrznu svoje funkcije u institucijama Kosova, zbog poteza Prištine kojim je faktički bespravno preuzeto vlasništvo nad Trepčom, u kosovskoj štampi komentariše se kao uticaj Beograda. Po njima „zamrzavanje funkcije“ samo je dokaz da je „Srbija, kroz Srpsku listu još prisutna na Kosovu“. S druge strane, kosovska vlada ostala je pri čvrstom stavu da je priča o „Trepči“ za njih završena stvar, jer je to — imovina Kosova.
Zamrzavanje funkcija srpskih predstavnika u institucijama prištinskih vlasti bio je jedini potez koji su Srbi mogli da povuku, a kakvu težinu ili posledice to može da ima, pitanje je o kome smo razgovarali sa albanskim i srpskim analitičarima.
Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiju podseća da je još ranije govorio da će sadašnje albanske vladajuće stranke, to jest, vladajuća koalicija PDK i LDK sa Isom Mustafom na čelu kosovske vlade, dovesti pregovore sa Beogradom u — ćorsokak.
„To se upravo i desilo. Ovaj problem oko ’Trepče‘ je samo kulminacija koja je pregovore u Briselu dodatno sputala. Ovim su se odnosi (Beograda i Prištine) samo pogoršali, umesto da se poboljšavaju i bojim se da smo sada došli do tačke koja nije nikome u interesu“, kaže Spahiju za Sputnjik.
Formalno-pravno, ako srpski ministri i poslanici odluče da zbog ovakvog stava Prištine izađu iz sadašnje vlade, ta vlada bi trebalo da padne. Spahiju objašnjava da je postupak srpskih članova u kosovskim institucijama put koji vodi upravo ka tome.
„Bez novih izbora na Kosovu, bez promena, teško da će doći do poboljšanja. Mislim da svako nefunkcionisanje šteti pre svega Srbima na Kosovu, pa onda i samom Kosovu, ali i Srbiji“, kaže Spahiju, dodajući da je ostalo mnogo pitanja bitnih i za Srbiju i za Kosovo, i da svako zaoštravanje odnosa svima nanosi štetu.
Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose kaže da prvo treba videti kakva je namera, ideja srpskog faktora u vladi Kosova, odlukom da zamrznu funkcije.
„Ako se bude išlo na povlačenje podrške vladi, to znači da se ide na prevremene izbore ili na neku rekonstrukciju vlade u kojoj bi srpska zajednica bila van institucija. Ne znam šta bi time dobila srpska zajednica, i da li bi to dobro uticalo na politički položaj i Srpske liste, i Vlade Srbije u pregovorima sa Prištinom, koji se vode u Briselu. Dakle, ovo može i da bude neka vrsta poruke koja zahteva nekakav novi koalicioni sporazum sa dve najveće albanske stranke na Kosovu i liste Srpska“, smatra Đurđević.
Albanske stranke, koalicioni partneri Srpske liste u kosovskoj vladi, čekaju da ih, kako kažu, dva srpska ministra i zvanično obaveste o svojoj odluci. Do tada, kažu, odluka o zamrzavanju funkcija za njih nema značaja. Međutim, ono što ih brine jeste činjenica da će im s obzirom na stav „Samoopredeljenja” manjkati glasovi za izglasavanje Zakona o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, gde su računali na glasove Srba. Ako ovaj zakon ne usvoje, to Prištini odlaže primenu vizne liberalizacije. Ukoliko Srbi ostanu na istom koloseku, to jest jedinstveni, moguće je da bi kosovski Albanci mogli da se nađu u situaciji — a o tome se ozbiljno šuška na Kosovu — da Srbima kroz dopune i izmene Zakona o ”Trepči“ ponude neke iole prihvatljive uslove. Za sada, ovo je samo spekulacija, ali gde ima dima ima i vatre…
