Od 1996. do 2001. general Ivašov bio je načelnik Uprave za spoljne poslove u Ministarstvu odbrane Ruske Federacije. U ekskluzivnom intervjuu za portal „In4s“ koji je održan u Moskvi, Leonid Ivašov je govorio o NATO agresiji na SRJ, Petom oktobru, geopolitičkoj situaciji u svetu…
Navršilo se 16 godina od prevrata u Beogradu. Po vašem mišljenju, da li je obojena revolucija od 5. oktobra donela nešto dobro srpskom narodu?
— Sve revolucije koje organizuju Amerikanci imaju suštinu državnog udara. One dovode na vlast slabe i bezvoljne ljude, koji ne razumeju nacionalne interese svoje zemlje, koji su potkupljeni ili zavrbovani kao Milo Đukanović. Ima i takvih koji slepo veruju da Amerika svetu donosi sreću i dobrotu.
Nijedna obojena revolucija koju su organizovali Amerikanci, uz podršku evropskih zemalja, nije donela dobra narodu. Štaviše, Amerikanci svoju politiku definišu samo na osnovu pukog interesa, ne svog naroda, već interesa krupnog kapitala, u prvom redu finansijskog. Amerikanci ulažu novac u obojene revolucije da bi ostvarili profit. Druge kategorije kod njih ne postoje; oni žive u kategorijama dobiti i profita. Zbog toga srpski narod i SRJ nikakve koristi od 5. oktobra nisu ostvarili. Amerikanci korist nikome ne donose.
Obojena revolucija u Beogradu sprovedena je samo zato što Amerikanci nisu bili u stanju da svoje ciljeve postignu vojnim putem i tako svrgnu režim Slobodana Miloševića.
Tu je bio jedan interesantan detalj. Ja sam od naše obaveštajne službe dobio informaciju da se sprema kopnena intervencija, jer vazdušni udari nisu postigli zadovoljavajući uspeh. Interesantno je da nijedna od kopnenih vojski evropskih zemalja nije želela da u ovu operaciju ide u prvom ešalonu. Amerikanci i Englezi o tome nisu razmišljali uopšte, Nemci takođe nisu želeli, čak je tim povodom i Gerhard Šreder zvao Borisa Jeljcina. Izvršen je bio pritisak na Mađare i Poljake, ali ni oni nisu pristali. Zbog toga možemo reći da je SRJ suštinski pobednik rata.
Posle su bila uložena sredstva da se svrgne režim, konačno otme Kosovo i Srbija prinudi da bude pokorna. Zato je bio organizovan „Majdan“ u Beogradu. Ljudska prava, slobodni i demokratski izbori bili su samo parole da bi se srušila zakonito izabrana vlast, umešali su se u izborni proces i na kraju je realizovan državni udar.
U kojoj meri je mešanje Zapada uticalo na raspad bivše Jugoslavije i da li bi se ratovi i stradanja tokom devedesetih dogodili bez mešanja zapadnih sila?
— Na desetogodišnjicu NATO agresije, 24. marta 2009. u Beogradu se održala velika međunarodna konferencija, posvećena deceniji početka bombardovanja. Zapamtio sam dva izlaganja. Prvo putem video-linka francuskog generala Pjera Galoa, koji jasno svedoči da je još 1985. godine Savet NATO-a njemu i trojici njegovih kolega generala iz Nemačke, Francuske i Amerike sugerisao da treba razraditi operativni plan razbijanja Jugoslavije. Na pitanje po kakvom scenariju Jugoslaviju treba deliti i treba li planirati vojnu operaciju, odgovoreno mu je da se treba ugledati na model sa početka Drugog svetskog rata. Sugerisano im je da je prvo potrebno izazvati građanski rat.
Zapamtio sam takođe i izlaganje Noama Čomskog. Svedočio je da je i specijalistima iz Svetske banke tokom osamdesetih bio postavljen zadatak da rade na razbijanju Jugoslavije. Velika Jugoslavija nije odgovarala konturama buduće Evrope, jer u vašoj zemlji nije bilo nezaposlenosti koja generiše jeftinu radnu snagu, obrazovanje i zdravstvo su bili besplatni. U Jugoslaviji je osamdesetih takođe postojao visok stepen socijalne zaštite.
Ja sam krajem osamdesetih od naših obaveštajaca dobijao informacije da katolička crkva nikako ne želi da na Balkanu dominira pravoslavlje. Dakle, rušenje Jugoslavije je bio unapred isplaniran deo jedne sveobuhvatne geopolitičke operacije, za šta su bili određeni značajni finansijski resursi. Oni na Zapadu imaju univerzalne tehnike kako posvađati narode, na isti način na koji na Bliskom istoku Zapad svađa šiite, sunite i vehabite, na Balkanu je posvađao Srbe sa Hrvatima, Slovencima, muslimanima i Albancima. Obimna geopolitička operacija dovela je do raspada Jugoslavije.
Đukanović se u razgovorima sa Medlin Olbrajt nije ponašao kao muškarac
Milo Đukanović se zvanično zalaže da se odluka o eventualnom ulasku Crne Gore u NATO donese u parlamentu, bez narodnog referenduma?
— Lično imam podatke kako se Milo Đukanović našao u zoni interesovanja američkih specijalnih službi. Znam i zašto je on podlegao pritiscima. Imao sam prilike da čujem tonski zapis njegovog razgovora sa Medlin Olbrajt. Ja, recimo, nikome ne bih dozvolio da mi se tako obraća. On je skoro na kolenima stajao pred tom strašnom ženom i molio za oprost. On se u tim razgovorima zaista nije držao kao muškarac.
On sada ima dva izbora: ili će se potčiniti naredbi svakog običnog američkog narednika, ili će se sa njim nešto ružno desiti, u boljem slučaju bi bio uhapšen. Naloženo mu je da se kloni referenduma jer u Crnogorcima očigledno još nije ubijen slovenski duh. Zapad će Đukanoviću dati odrešene ruke da eventualne proteste protiv ulaska Crne Gore u NATO uguši na svaki način. To je ta njihova zapadna demokratija, sazdana na rimskom pravu, gde za patricije važe jedna pravila, a za plebejce druga. Stoga anglosaksonska elita sve ostale narode posmatra kao plebejce, čak i svoje saveznike.
Ukoliko Crna Gora ipak postane članica NATO-a, kako će se to, po vašem mišljenju, odraziti na odnose sa Rusijom?
— Rusija će, ukoliko Crna Gora postane članica NATO-a, žaliti. Podsetiću da je svoju prvu pobedu u sukobu sa Napoleonom flota admirala Senjavina postigla zajedno sa Crnogorcima, kada je poginulo više od 800 naših mornara.
Žalimo što se pravoslavni i slovenski svet ruši u Ukrajini, ruši se na Balkanu. Za bezbednost Rusije, ulazak Crne Gore u NATO ne bi bio naročit udarac. Međutim, vi treba da mislite o vlastitoj budućnosti, a ona nije na Zapadu, koji se nalazi u agoniji.
Potrebno je razumeti sledeće: dominacija Zapada se završava. Oni se ne razvijaju, za razvoj društva nije dovoljan rast samo društvenog proizvoda, razvoj ne predstavlja diktat fašističke sile. To je degradacija, tamo nema duhovnosti. Na Zapadu se ne razvijaju ni fundamentalne nauke, zbog toga Zapad gubi svoj dominantan položaj. Međutim, oni ne žele da se povuku i pokušavaju da se održe prevratima, obojenim revolucijama i ratovima.
Dakle, mislite da je vreme dominacije Zapada prošlost?
— Danas na svetsku scenu dolazi nova Kina, stvaraju se nove konture međunarodnog poretka, tu su Evroazijski savez, Šangajska organizacija i BRIKS. Danas Kina potpuno potiskuje Ameriku, prestali su da kupuju američke obveznice, juan postaje svetska valuta. Zemlje BRIKS-a već preduzimaju korake da u međusobnoj trgovini pređu na nacionalne valute, dakle realno je očekivati da se ubrzo pojavi ekvivalent dolaru u svetskoj trgovini. Takođe, priprema se alternativa Svetskoj banci i MMF-u.
Naravno, nameće se pitanje čije će duhovne vrednosti dominirati u novom svetu? Kineske vrednosti nisu univerzalne, one su specifične, njih će teško prihvatiti Indija i islamski svet, možda Latinska Amerika i Afrika u veoma malom stepenu. Zbog toga će u novom svetu pravoslavno-slovenski i evroazijski kulturno-civilizacijski kod i sistem vrednosti biće veoma prihvaćeni. Zbog toga Crnoj Gori ne treba Evropa koja umire i raspada se, još manje vam treba NATO, treba da mislite o budućnosti koja dolazi sa Istoka.
