Naučnici, međutim, nisu sigurni da li su njihovi proračuni oko veličine i svojstava planete koja je prozvana „drugom Zemljom“ dobra ili loša vest za one koji se nadaju da ćemo u budućnosti otići da živimo tamo.
Naučnici kažu da bi prisustvo vode moglo da znači da je Proksima b stenovita planeta sa okeanima kao i Zemlja, ali i da je to planeta koja je u potpunosti prekrivena okeanom.
Proksima b se nalazi na 7,5 miliona kilometara od svoje zvezde, što je otprilike desetina udaljenosti Merkura od Sunca. Ta udaljenost, kako navode sa francuskog instituta, ne bi trebalo da bude prepreka zadržavanju vode na površini.
Proksima Kentauri je manja zvezda od Sunca i oko 1.000 puta slabija, a astrofizičari CNRS-a kažu da je u orbiti koja joj omogućava da se voda zadrži na površini, čime se može postaviti pitanje oko moguće nastanjivosti te planete.
Astrofizičari su izračunali da je poluprečnik planete između 0,94 i 1,4 poluprečnika Zemlje, kao i da uz 1,3 Zemljine mase verovatno ima tekuću vodu na površini, tako da može imati i oblike života.
Međutim, tek kad se dođe do preciznih podataka o poluprečniku planete znaće se kako ona izgleda.
Naučnici imaju teorije za maksimalnu i minimalnu procenu.
U jednoj je planeta izuzetno gusta i voda na površini bi verovatno zauzela 0,05 odsto njene mase. U drugom scenariju, Proksima b je pola vodeni svet, a pola stenovit, odnosno prekrivena je slojem okeana dubokim do 200 kilometara.
Iz CNRS-a kažu da bi u tim ekstremnim uslovima planetu mogao da prekriva tanki sloj atmosfere, zbog čega bi mogla biti potencijalno nastanjiva.
Proksima Kentauri nama je najbliža zvezda, udaljena četiri svetlosne godine, i zasad je i dalje prilično nedostižna.
