Tokom kampanje kandidat Republikanske partije vređao je ne samo pojedince iz Latinske Amerike, uključujući bivšu mis Univerzuma Alisiju Mačadu iz Venecuele (koju je inače nazivao „mis prasica“), već i cele narode. Tramp je najavio izgradnju zida između Meksika i SAD, i to o trošku Meksika.
Urugvajski politikolog sa univerziteta Pensilvanije Gusman Kastro za Sputnjik kaže da kada je reč o Trampu, mnogo više plaši neizvesnost, a ne ono čime on preti.
„Jedino što možemo da kažemo da je Tramp bazirao svoju kampanju na spektakularnim izjavama. Ali njegova državna politika je i dalje zagonetka. Teško je proceniti da li će uraditi nešto od toga što je najavio u kampanji, jer on će biti deo američkog birokratskog sistema. Ako Tramp bude vodio povoljnu politiku prema Latinskoj Americi, ja ću to protumačiti kao slučajnost“, kaže Kastro.
Što se tiče Hilari Klinton, politički analitičar kaže da uprkos tome što su SAD vodile imperijalističku politiku u Latinskoj Americi, u vreme dok je Klintonova bila u fotelji državne sekretarke, doseljenici iz tog regiona će ipak glasati za nju, jer tradicionalno glasaju za Demokratsku partiju. Ali podrška manjina iz Latinske Amerike nema nikakve veze sa spoljnom politikom SAD prema tim zemljama.
„Dok je Klintonova bila na funkciji državne sekretarke, Amerika se direktno i indirektno mešala u unutrašnje poslove latinoameričkih zemalja, recimo Meksika, i to pod izgovorom ’borbe protiv trgovine narkoticima‘. Osim toga, SAD su pokušale da destabilizuju situaciju u Venecueli. Klintonova je podržala državni udar u Hondurasu, koji je doveo do haosa. Osim toga, videli smo primere ’aktivne pasivnosti‘, na primer, kada je počeo proces impičmenta Dilme Rusef u Brazilu“, ističe Kastro.
„Stoga, najbolji scenario za nas je da budući predsednik SAD uopšte ne obraća pažnju na naš region, jer istorija odnosa sa Klintonovom, kao i poruke Trampa, ne obećavaju nam ništa dobro“, zaključuje on.
