O Situaciji u Siriji i prekidu komunikacije između Vašingtona i Moskve u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ novinarka Ljiljana Mentus razgovarala je sa Draganom Blagojevićem, dopisnikom Bete iz Brisela, i Stevanom Gajićem iz Instituta za evropske studije.
Blagojević kaže da je EU bila zatečena naglim zaoštravanjem situacije u Siriji i da je teško pogođena nekontrolisanim prilivom izbeglica iz Sirije i Iraka u Evropu. Međutim, EU nema moć da vojno utiče na bilo kakav rasplet unutar Sirije i celog tog područja, pa može da pomogne samo ekonomski i slanjem humanitarnom pomoći.
„Upravo je iz Brisela najavljeno da EU želi da napravi most do Alepa za humanitarnu pomoć. Mislim da EU sada iščekuje kako će se situacija dalje razvijati. Očigledan je sve veći sukob Amerikanaca i Rusa oko sirijske krize i to da li će još neko vreme vojne mašinerije moći da rade kako bi svako zauzeo što bolju poziciju za političke pregovore, koji su neminovni, jer bez toga ne može da se reši sukob. Amerika je izbornoj godini, a praksa je da SAD u takvim okolnostima ne ide u rat. Takođe nema naznaka da rat želi Rusija, kojoj je u interesu da zadrži svoj položaj u samoj Siriji ili da proširi svoj uticaj, što je praktično već i učinila. Dakle, nema naznaka da bi to mogao biti širi sukob između Rusije i Amerike“, objašnjava Blagojević.
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije kaže da nije iznenađen činjenicom da su SAD prekinule kontakte sa Rusijom u vezi sa Sirijom, jer je i do sada bilo dosta laži u pregovorima Vašingtona i Moskve.
„SAD su od početka podržavale ekstremiste, koje ponekad nazivaju umerenim snagama, a nedavno su bombardovane i snage sirijske armije u Dejr el Zoru, koji je okružen Islamskom državom. SAD se time praktično stavila na stranu Islamske države, iako su rekli da je to bila greška, u šta je zaista teško poverovati. Sada se situacija na terenu prilično menja i to u Alepu, gde korak po korak sirijska vojska zauzima teren uz pomoć ruske avijacije. To treba gledati u širem kontekstu, jer se u susednom Iraku sprema velika ofanziva na Mosul, koji je takođe pod kontrolom Islamske države, i te dve bitke će odlučiti rat u Siriji. Kada Alep i Mosul padnu u ruke legalnih vlasti, stanje na terenu više neće biti isto“, smatra Gajić.
Prema njegovim rečima, dosadašnja saradnja SAD sa Rusijom po pitanju Sirije donedavno je čak i izgledala iskreno.
„Ponašanje Bele kuće sada zaista iznenađuje, jer prilično uvređeno reaguju rezolutnim izjavama o prekidu saradnje. Sa druge strane, mislim da iza te retorike ipak ne stoji ozbiljna namera da se zaista zarati sa Rusijom. To je i portparol Bele kuće Džoš Ernest rekao, da je Obama potpuno svestan da udari američke avijacije po sirijskoj armiji mogu SAD da približe sukobu sa Rusijom, što niko ne želi“, kaže Gajić.
Problem SAD nije samo u odnosu sa Rusijom, već i u tome što gubi globalnu moć, objašnjava Gajić i podseća i da predsednik Filipina Rodrigo Duterte već dugo prkosi Sjedinjenim Američkim Državama, što je nešto što Amerikanci nisu očekivali, jer na Filipinima imaju svoje baze.
„SAD ima trenutno previše problema da bi se ozbiljno konfrotirali sa Rusijom. Mislim da će ova halabuka trajati do predsedničkih izbora, tim pre što stare strukture koje su vodile sve ratove, uključujući i bombardovanje SR Jugoslavije, osećaju da gube moć i da je moguća velika promena ukoliko bi za novog predsednika došao Tramp“, kaže Gajić.
Gajić ne veruje da smo na pragu novog svetskog rata ili neke nuklearne katastrofe, iako SAD i Rusija na neki način ratuju i u Siriji.
„’Proksi‘ rat se sve vreme odvija, mada mislim da se sirijska priča polako zatvara i to povoljno po Asada, Rusiju i Kinu, koje će biti uključene u obnovu Sirije. Mislim da će narednih meseci i godina sve više u fokusu biti i Afrika u koju Kina ulaže ogromna sredstva, pa treba videti da li će se tu javiti neka nova žarišta“, kaže Gajić.
I Dragan Blagojević smatra da treba sačekati ishod američkih izbora kako bi se videlo koje su karte na stolu. On dodaje da je teško stvoriti efikasnu, jedinstvenu antiterorističku koaliciju u Siriji i na Bliskom istoku, jer su interesi raznorodni.
„Turska je ušla unutar Sirije sa glavnim ciljem da ne dozvoli da se stvori jedinstvena teritorija na kojoj su Kurdi. Sa druge strane, Saudijska Arabija i dalje pomažu određene islamističke formacije, ali se one polako izmiču kontroli i sarađuju sa formacijama koje su bliže Al Kaidi, nego Islamskoj državi. Izrael je takođe izuzetno zainteresovan da se dogovori sa Rusijom oko Sirije, a Iran svoje interese na tom terenu brani vojnim snagama koje su tamo na terenu. Zato mislim da nije moguće stvaranje neke šire koalicije koja bi se suprotstavila terorizmu“, kaže Blagojević.
