U Stokholmu su 5. oktobra objavljena imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju. Laureati su francuski naučnik Žan-Pjer Sovaž, britanski hemičar koji radi u SAD Frejzer Stodart i holandski hemičar Bernard Feringa.
Visoka međunarodna nagrada dodeljena im je „za projektovanje i sintezu molekularne mašine“.
U čemu je suština otkrića?
Naučnici su uspeli da kreiraju molekul čije kretanje se može kontrolisati.
Kada im se da energetski impuls, molekuli mogu da izvršavaju programirane operacije sa mikroskopskim objektima koji su na nivou atoma, odnosno, mogu da se ponašaju kao mašine.
Molekularne mašine su, u stvari, uređaji veličine nekoliko nanometara koji mogu manipulisati pojedinačnim atomima i molekulima, kao na primer da ih premeštaju sa jednog mesta na drugo, da ih skupljaju ili između njih formiraju hemijsku vezu, ali i da prekidaju hemijske veze između njih.
Praktična primena otkrića
Ovo otkriće će naći široku primenu u molekularnoj medicini. Na primer, uobičajeni lekovi protiv kancera deluju tako što uništavaju i kancerogene i zdrave ćelije. Programirane molekularne mašine će biti u stanju da isporuče lek direktno do tumora bez oštećenja zdravih delova tela. Ovi nanoroboti će, takođe, moći da se podešavaju i za korekciju drugih biohemijskih funkcija: za otklanjanje ugrušaka krvi i masnih naslaga u arterijama, kao i za ubijanje štetnih bakterija.
