Sudbina uzbunjivača
Novinar „Špigla“ je pitao Asanža da prokomentariše sudbine uzbunjivača koji se, prema njegovim rečima, trenutno nalaze u veoma složenoj situaciji: Čelzi Mening je osuđen na zatvorsku kaznu od 35 godina u SAD, a Edvard Snouden je „zaglavljen u Moskvi“.
„Hajde da ne poredimo položaj Edvarda Snoudena sa situacijama u kojima se nalaze Čelzi Mening i Džeremi Hamond, koji je, takođe, pritvoren u SAD. Snouden je dobio politički azil u Rusiji zahvaljujući i napornom radu Vikiliksa. On ima pasoš, živi sa svojom devojkom, ide na balet i dobija lepe honorare za svoje nastupe. U suštini, Edvard Snouden je slobodan i srećan čovek“, rekao je Asanž.
Podsećamo da je u junu 2013. godine Snouden predao „Vašington postu“ i „Gardijanu“ niz tajnih materijala o programima nadzora interneta od strane specijalnih službi SAD i Velike Britanije. Otišao je prvo u Hong Kong, a odatle u Moskvu gde je neko vreme proveo u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo.
Rusija je Snoudenu odobrila privremeni azil u trajanju od godinu dana ukoliko prestane sa delovanjem protiv SAD. Prvog avgusta 2014. godine Snoudenu je dozvola boravka produžena na još tri godine i omogućeno mu je da putuje slobodno, ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu.
Provociranje Vikiliksa
Nemački novinar je Asanžu uputio pitanje da li ga brine to što Vikiliks dobija i distribuira dokumenta čiju je autentičnost veoma teško proveriti. Na to je uzbunjivač odgovorio da je Vikiliks najgore mesto na svetu za širenje lažnih dokumenata.
„Mi savršeno uspevamo da prepoznamo lažna dokumenta i, za razliku od tradicionalnih medija, objavljujemo svaki dokument koji dobijemo, tako da svako može da ih proveri. Vikiliks je najgore moguće mesto na svetu za one koji žele da šire falsifikate“, rekao je Asanž.
Otkrića i Rusija
Novinar „Špigla“ je izrazio sumnju da Vikiliks, u stvari, radi za Rusiju. Podsetio je da su objavljene i privatne prepiske Hilari Klinton, rivalke Donalda Trampa u borbi za Belu kuću. Tramp se, inače, više puta tokom kampanje zalagao za uspostavljanje dobrih odnosa sa Moskvom.
„Oni tvrde da Vikiliks radi za neprijatelje. To je zanimljivo i ništa novo. Međutim količina histerije koju Hilari Klinton i njeni ljudi pokazuju prema Moskvi je ogromna“, kaže Asanž.
Asanž je istakao i da je Vikiliks objavio na stotine hiljada dokumenata koji sadrže informacije o Rusiji, pa se sajt ne može smatrati politički angažovanim, već jednostavno predstavlja mesto na kojem se otkriva istina.
„Mi smo već objavili više od 650.000 dokumenata o Rusiji i Vladimiru Putinu. Većina njih je pokrenula veliki broj pitanja. Mnoge od tih dokumenata kritičari zvaničnog Kremlja su koristili i u svojim knjigama“, objasnio je Asanž.
Asanž je ponosan na to što je Vikiliks uspeo da preživi ekonomsku blokadu iniciranu od strane „političkih elemenata iz SAD“.
„Vikiliks se, uprkos blokadi, i dalje širi. Nemamo dugove, ne moramo nikoga da molimo. Nema ni potrebe da cenzurišemo bilo koji materijal do kojeg dođemo. Nismo izgubili nijedan slučaj na sudu, a nedaće nas čine samo jačim. Napunili smo 10 godina. Stanite, pa uskoro ćemo postati i tinejdžeri“, dodao je on.
U leto 2010. godine švedska policija je optužila Asanža za silovanje i seksualno uznemiravanje, a nešto kasnije je za njim raspisana i međunarodna poternica. U decembru iste godine je uhapšen u Londonu pošto se sam javio u policijsku stanicu, ali je ubrzo pušten uz kauciju. Osnivač Vikiliksa je rekao da nije kriv i da veruje da je slučaj politički motivisan.
Tokom 2011. godine britanski sud je odlučio da ga izruči Švedskoj, nakon što nije uvažio nekoliko Asanžovih žalbi. Zbog svega toga, bio je primoran da zatraži politički azil u Ekvadoru, u čijoj se Ambasadi nalazi od 19. juna 2012. godine. Ekvador mu je odobrio azil, ali pošto nije postojala mogućnost da napusti Veliku Britaniju, Asanž već četiri godine ne napušta teritoriju diplomatske misije Ekvadora u Londonu.
Nešto ranije Asanž je izjavio da je spreman da se pojavi pred sudom ukoliko predsednik SAD Barak Obama pomiluje uzbunjivača Čelsija Meninga koji trenutni služi zatvorsku kaznu.
