Bugarska je očigledno rešila da igra na sve ili ništa, pa je loš plasman prethodne kandidatkinje za generalnog sekretara Irine Bokove iskoristila za lansiranje drugog — evropske komesarke Kristaline Georgijeve. Zvanična Sofija planirala je da napravi klasičnu izmenu zamišljajući verovatno da se radi o bilo kom ekipnom sportu. Prevarila se, međutim, u jednoj stvari — prethodni igrač i dalje ne želi da napusti teren. Tako je napravljen presedan u UN da jedna istočnoevropska zemlja ima dva kandidata, to jest dve kandidatkinje u trci za „prvog čoveka sveta“.
Bokova je na početku trke važila za jednog od zvučnijih favorita, kako zbog toga što dolazi iz Istočne Evrope, odakle bi po nepisanom pravilu geografske rotacije trebalo da bude sledeći generalni sekretar, tako i zbog toga što su mnogi bili uvereni da će sledeći šef UN, zapravo biti šefica. Međutim, Georgijeva koja je i ranije tražila podršku zemlje za kandidaturu pomutila joj je planove.
Šta bi Bugarskoj?
Bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da se zvanična Sofija odlučila na taj korak po nagovoru i na inicijativu velikih igrača koji su zainteresovani da imaju nekoga koga bi mogli da suprotstave drugima koji im nisu po želji, a Nemačka i SAD su jedne od tih zemalja.
„Odgovor na pitanje koliko je dobro što se Bugarska odvažila na taj neobični postupak da isturi novog kandidata, a da ne povuče starog, daće vreme i niko drugi. Nezavisno od toga ko je kandidat — Bokova ili Georgijeva, mislim da bilo koja dama teško može da računa na glasove islamskih zemalja u Generalnoj skupštini“, smatra Jovanović.
Jekaterina Šumicka sa Instituta za međunarodne odnose i svetsku ekonomiju Ruske akademije nauka kaže da je teško objasniti logiku bugarskog rukovodstva. Ona smatra da se Georgijeva sada nalazi u još nezavidnijem položaju nego što je bila Bokova.
„Mislim da je bugarska vlada smenila kandidata, jer na taj način pokušava da pokaže što veću naklonjenost briselskoj politici. Sa stanovišta Evropske unije, Bokova je vodila ’skandaloznu‘ politiku, jer otvoreno simpatiše Moskvu. Ona je jedina od evropskih političara došla na proslavu Dana pobede u rusku prestonicu, među prvima je pozdravila oslobođenje Palmire i poslala stručnjake Uneska u taj grad. Njen dolazak na tu funkciju mogao bi da dovede do ublažavanja stava povodom ukrajinskog pitanja, a to sigurno nije u interesu Zapada, posebno sada, uoči predsedničkih izbora u Americi“, kaže Šumicka.
Ko je Kristalina Georgijeva
Podrška nemačke kancelarke Angele Merkel, za koju se navodi da je jedan od političkih sponzora Georgijeve, svakako joj ide naruku. U prilog Georgijevoj ide i to što ima iskustva i u diplomatiji i u finansijama iz vremena kada je radila za Svetsku banku. Nemački mediji je hvale i ističu da je vedra i otvorena. Prenose da njene pošalice u diskusijama mogu da zasmeju i najozbiljnijeg evropskog birokratu, čak i tokom ozbiljnih diskusija o budžetu.
Oni koji sarađuju s njom u Briselu opisuju je kao nemilosrdnu. Svi ljudi u njenom kabinetu su mlađi od nje ali moraju da rade u smenama kako bi je sustigli. U dva dana ona može da poseti sedam vremenskih zona i da ne propusti ništa.
Ban Ki Mun može i da ostane?
Za sada ni najveći poznavaoci rada UN i prilika unutar te svetske organizacije ne mogu da kažu kako će se stvari na kraju rešiti — hoće li Miroslav Lajčak umesto Vuka Jeremića biti prihvatljiv, ili će biti nerešeno, pa će uslediti razgovori kako bi kupili vreme do sledećeg dogovaranja.
„Čelnici SB UN mogli bi da produže mandat postojećem generalnom sekretaru Ban Ki Muna na još godinu dana nadajući se da će dotle da nađu kandidata prihvatljivog za sve. To do sada nije bila praksa i to ne mogu da pozdravim, ali nije nemoguće da to i urade“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Što se tiče kandidata iz Srbije, Jovanović objašnjava da je Jeremić u malo boljoj poziciji od Gutereša i ostalih, jer predstavlja neutralnu zemlju koja nije članica nijedne vojne organizacije, dolazi iz istočnog regiona, bio je predsednik skupštine Ujedinjenih nacija, poznat je svetskoj javnosti i može da računa na simpatije i razumevanje niza zemalja. Međutim, naglašava Jovanović, on ne može da preskoči jednu prepreku, a to su SAD koje ne bi volele da se u trenutku kada treba da ubrzaju pritiske na Srbiju u vezi sa Kosovom i Metohijom, Republikom Srpskom i Rusijom da se njen državljanin nađe na mestu „prvog čoveka sveta“. To bi inhibiralo Ameriku i otežalo joj vršenje tih pritisaka.
