„Pretpostavljam da će do novembra da definišu šta se od koje članice očekuje, znači da odrede kvote, da odrede kada bi trebalo da stupe na snagu i koliko dugo da traje to zamrzavanje. Znači da ne bude više takmičenja u tome koliko će ko nafte da proizvede i da isporuči na tržište“, kaže Putnikovićeva za Sputnjik.
Najava iz naftnog kartela o prvom smanjenju proizvodnje u osam godina podstakla je rast cena nafte za šest odsto, pri čemu su energetske kompanije u SAD i Aziji sledile ovaj obrazac i ostvarile ogromne dobitke.
Analitičari ocenjuju da će tržište verovatno biti oprezno dok se ne razrade detalji sporazuma, i da će trgovci pažljivo pratiti da li će i nečlanice OPEK-a, poput Rusije, SAD, i Kanade takođe srezati proizvodnju.
Pitali smo Jelicu Putniković i kako će dogovor uticati na svetsku ekonomiju:
„Bez obzira na cenu, da li će cena ostati ispod 50 dolara li će se malo povećati, ta stabilnost i mogućnost planiranja svakako će značiti za svaku ekonomiju. Do sada je sve bilo u sferi spekulacija. Znači, svako ko je pravio planove za neku investiciju ili za neku potencijalnu dobit, morao je da to radi s velikom rezervom jer nije znao kako će se kretati ne samo cena nafte i robe koja se proizvodi iz nafte, nego i od kursa valuta jer naravno da su velike oscilacije uticale na kurs dolara pa samim tim i na kurseve ostalih valuta“, objašnjava Putnikovićeva.
Detalji sporazuma, uključujući podatke o tome koliko koja zemlja treba da smanji pumpanje, biće razrađeni kada se četrnaestočlani naftni kartel, koji izbacuje oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte, sastane u Beču 30. novembra, na sednici koju održava dva puta godišnje.
