Skup zvaničnika zemalja takozvane balkanske rute u Beču, čiji je cilj bio uspostavljanje tešnje saradnje u rešavanju migrantske krize, završen je bez pronalaženja zajedničkih rešenja, pa se postavlja pitanje da li Evropska unija uopšte shvata razmere tog problema.
Dopisnik „Politike“ iz Berlina Nenad Radičević kaže da je, iako se generalno rešenje ne nazire, primetna promena politike zemalja Evropske unije prema migrantima. To se pre svega vidi u politici Nemačke, odnosno kancelarke Angele Merkel, iako ni ona ni njena vlada o tome ne govore otvoreno. Nemačka nije više zemlja koja je spremna da iskaže humanost i primi veliki broj izbeglica, kaže Radičević.
„Iz meseca u mesec se nekada otvorena vrata Nemačke za izbeglice i te kako zatvaraju, čak poprilično hermetički. U Beču smo čak čuli da je Avganistan zemlja iz koje ne bi trebalo primati izbeglice. To je na određeni način rekla i Angela Merkel i založila se da se sporazum sličan onom sa Turskom sklopi sa zemljama Afrike, Pakistanom, Avganistanom. Samo što nije pomenula sporazum sa Sirijom“, kaže Radičević.
On dodaje da je u julu samo pet hiljada ljudi tražilo azil u Nemačkoj, što, u odnosu na tri stotine hiljada iz novembra prošle godine, pokazuje da sporazum sa Turskom funkcioniše. To je sjajan rezultat za političare koji osećaju pritisak nemačke javnosti, dodaje Radičević.
I advokat Goran Petronijević smatra da je Evropska unija nespremna za rešavanje ovog problema, jer ga gura pod tepih. Ove migracije su, kako navodi, istorijski proces, i na njih ne treba gledati sa mnogo čuđenja. Treba obratiti pažnju na izazvane krize koje su direktni pokretači migrantskog talasa.
„Evropska unija bi upala u još veću krizu da se ovo nije dogodilo. Ona ima problem koji je u samom osnivanju i načinu organizacije ugrađen u njene temelje. Oni koji su je stvarali, a tu apostrofiram anglo — saksonski, atlantski faktor, trudili su se da u temelje ugrade što više mina koje mogu da se aktiviraju kada to njima odgovara i da se unija razgradi. Ovo je samo jedan od probnih balona koji je Unija dočekala nespremno, tako da su njene osnovne vrednosti uzdrmane. Žice, zidove koje smo imali u Berlinu sada imamo širom Evrope“, kaže Petronijević.
On dodaje da je s migrantskom krizom u Evropskoj uniji došlo do izražaja licemerje koje je godinama prisutno u različitoj primeni standarda. Takvo ponašanje Evrope i mi smo na svojoj koži osetili — jedno se govori, drugo radi, a treće misli, kaže Petronijević.
„Upravo ovo što se događa u migrantskoj krizi je situacija u kojoj EU neće moći da nađe pravilno rešenje, jer ga jednostavno nema. Nema ga jer je kriza EU izazvana nečim sasvim drugim. To su globalistički neoliberalni procesi koji su na izdisaju, koji su zemlje EU dovele do veoma ozbiljnog ekonomskog problema koji ne mogu da reše. Migrantska kriza je samo izoštrila određene procese“, ocenjuje Petronijević.
On smatra da bi naša zemlja mogla da bude u velikom problemu ako dođe do deportacije migranata iz zemalja Unije. Petronijević smatra da bi Srbija mogla da postane readmisiona žrtva, jer je primala migrante koji prethodno nisu registrovani u drugim zemljama.
Međutim, koordinator „Info parka“ Gordan Paunović podseća da je Srbija ozbiljno počela da registruje izbeglice poslednjeg dana oktobra prošle godine, ali i da postoje zemlje u kojima su i ranije registrovani.
„Ako dođe do readmisije, taj proces će kontrolisati Međunarodna agencija za migrante koja će ljude vraćati onako kako su u prethodnih petnaest godina vraćani iz Nemačke u Avganistan. Posle intervencije u Avganistanu, veliki broj izbeglica je stigao u Evropu. Polovina tih ljudi nije stekla pravo da se trajno nastani u Nemačkoj i vraćena je direktnim letovima u Kabul“, podseća Paunović.
On dodaje da je činjenica da u našoj zemlji raste raste animozitet prema izbeglicama, zato što su ti ljudi već zarobljeni, posebno u gradovima gde su azilantski kampovi, gde dolazi do intenzivnijeg kontakta sa lokalnim stanovništvom, koje ih vidi kao neku vrstu pretnje po sopstvenu bezbednost.
