Gerit Krumenerl trenutno živi u okolini Lajpciga i veliki je poznavalac tih automobila. Traži ih širom Evrope i, iznenađujuće, često se dešava da pronađe originalna vozila u savršenom stanju.
„Tih automobila praktično nema na tržištu, a potražnja za njima je prilično velika“, rekao je Krumenerl za nemački list.
Njegovi klijenti su bivši građani DDR koji su u sovjetsko vreme bili tinejdžeri i koji bi želeli da voze iste automobile kao njihovi očevi ili stričevi, ali da ne moraju da ih stalno popravljaju.
Razlozi za kupovinu tih oldtajmera su različiti. Za mnoge je to životni san za koji su spremni da plate od osam do 12 hiljada evra.
Četrdesetšestogodišnji Ronald Hot, vlasnik „lade samare“ iz 1988. godine, rekao je za list „Bild“ da mu je taj automobil bio dečački san.
„Sećam se dobro tog trenutka 1988. godine kada sam zajedno sa roditeljima po prvi put ugledao taj automobil. Uvek smo vozili polovna vozila, bez sigurnosnih pojaseva, ali.. Tog dana kada sam ga ugledao, znao sam. To je automobil mojih snova! Automobil je veoma udoban i odlično ide po seoskim putevima“, kaže Hot.
Profesor Kristof Bilits (51), psihijatar iz Štutgarta, vlasnik je „fijata 125“, koji je proizveden u Poljskoj 1978. godine, i ima veoma sličnu priču koja ga vraća u detinjstvo.
„Kada sam bio dete u Lajpcigu, imali smo komšiju zubara koji je vozio takav auto. Često sam ga gledao kako njime dolazi kući i divio se elegantnom izgledu. Već duže vreme sam želeo da kupim takav automobil. Trenutno posedujem dva — plavi i beli. Nisam mogao da se odlučim koji želim više“, rekao je Bilits.
