Ruska kompanija prisiljena je da se prebaci na sopstvene snage zbog rešenja poljskog antimonopolskog regulatora koji se usprotivio stvaranju zajedničkog preduzeća „Gasproma“ i pet velikih evropskih kompanija, navodi se u članku.
„Gasprom“ nije prekinuo projekat, već je odlučio da nastavi da ga sprovodi sam, a istovremeno u kompaniji veruju da će evropski partneri „naći način da daju svoj doprinos“.
Čini se da su na strani projekta i nemački političari na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Oni smatraju da će novi gasovod „eliminisati tranzitne rizike“ pod kojima se podrazumevaju događaji iz 2006. i 2009. godine, kada je Evropa neko vreme bila bez ruskog gasa zbog spora između Moskve i Kijeva.
Bivši bugarski ambasador u Rusiji Ilijan Vasilev smatra da se ideja samofinansiranja novog gasovoda graniči sa „prekomernim optimizmom“, uzimajući u obzir finansijsko stanje „Gasproma“.
Ova situacija, zajedno sa napretkom „Turskog toka“, pokazuje da se izvozna politika ruske kompanije određuje više geopolitičkim nego komercijalnim razlozima, navodi se u članku. Inicijativa „Gasproma“ prvenstveno ima za cilj lišavanje statusa Ukrajine kao tranzitne zemlje do 2019. godine, kada ističe rok ugovora sa Kijevom.
Ovo gledište deli i komesar EU za energetiku Maroš Šefkovič, koji je izgradnju gasovoda nazvao „jednom vrstom kazne“ za Ukrajinu. On kaže da je „Severni tok 2“ „u suprotnosti sa onim što Evropska unija želi da postigne“ stvaranjem novog energetskog saveza.
Vasilev smatra da Rusija ima ozbiljniji motiv — formiranje novog „strateškog saveza“ sa Nemačkom, koja bi mogla da postane tranzitni centar za isporuku ruskog gasa u Evropu.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dve linije cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale Baltičkog mora do Nemačke. „Gaspromu“ će pripadati 50 odsto projekta, a evropskim kompanijama OMV, BASF, „Endži“, „Šel“, „Juniper“ po 10 odsto. Planirano je da se novi gasovod izgradi pored „Severnog toka“.
Ranije su partneri „Gasproma“ predali obaveštenje o stvaranju zajedničkog preduzeća nemačkom i poljskom antimonopolskom regulatoru. Nemačka je odobrila projekat, a Poljska je krajem jula bila protiv. Početkom avgusta partneri u projektu su saopštili o opozivu obaveštenja podnetog Poljskoj.
