Naime, još 90-tih godina prošlog veka dr Žak Koen, stručnjak za plodnost iz medicinskog centra Sent Barnabas u Livingstonu, obelodanio je saznanje da se ubacivanjem citoplazmičkog materijala zdravog jajašca, uključujući i mitohondrije, u jajnu ćeliju neplodnog pacijenta mogu značajno povećati šanse za njegov rast.
Rad dr Koena doveo je do rođenja 17 beba koje su sve bile zdrave, dok je jedna trudnoća završena pobačajem. I druge klinike probale su tu tehniku, koja je dovela do stotinak rođenja dece širom sveta.
Geni smešteni van jedra
Američka naučna agencija je taj postupak zabranila 2001. godine zbog etike i sigurnosti, ali i zbog nemogućnosti da se predvide sve posledice u budućim generacijama dece začete na taj način. Međutim, Velika Britanija je pre nepunih godinu dana ozakonila taj proces.
Prema dosadašnjim istraživanjima, jedna od 5.000 beba nasledi redak i neizlečiv zdravstveni problem poremećaja mitohondrijalnih gena. Radi se o bolestima sa vrlo teškim simptomima kao što su šlog, epilepsija, slepilo, gluvoća, demencija, otkazivanje bubrega…
„Poremećeni“ geni smešteni su van jedra — u mitohondrijama, strukturama zaduženim za proizvodnju energije. Nasleđuju se samo od majke, ne i od oca, pa se i poremećaji nasleđuju po majčinoj liniji.
Šta podrazumeva kontroverzna tehnika „tri roditelja“?
„Tehnika podrazumeva vantelesnu oplodnju, kod koje je jajna ćelija napravljena od dve jajne ćelije. Jedro (organela u kojoj je smeštena DNK) je od biološke majke, a ostali delovi ćelije su poreklom od donorske jajne ćelije, koja u sebi, osim u mitohondrijama, nema molekula DNK. U mitohondrijama se nalazi svega tridesetak gena“, objašnjava za Sputnjik Bojana Panić, molekularni biolog iz DNK centra za genetiku.
Naime, geni koji upravljaju stvaranjem mitohondrija, u jezgru i samoj mitohondriji, mogu biti defektni, i ti defekti mogu biti preneseni sa majke na dete. Iako su mitohondrijske bolesti retke, mogu imati razarajuće posledice — procenjuje se da između 9 i 12 osoba na svakih 100.000 pati od te bolesti.
Nesporno je da se primenom mitohondrijske metode može omogućiti da majka sa genetskim poremećajem rodi zdravo dete, ali to pitanje otvorilo je, sa druge strane, etičku i moralnu komponentu rođenja „deteta sa tri roditelja“.
Ogromne mogućnosti za zloupotrebu
U razgovoru za Sputnjik, psiholog Zoran Milivojević ističe da, iako je ta tehnika sa medicinske tačke gledišta potpuno opravdana, treba biti veoma oprezan, jer genetski inženjering nema granice.
„Nekoliko država je već dozvolilo eksperimentisanje sa hibridima — prave se živa bića koja su spoj različitih vrsta. Ali bilo kakva genetska manipulacija mora biti strogo kontrolisana. Problem je u tome što iza cele priče stoji veliki interes međunarodnih farmaceutskih i biotehničkih korporacija, tako da su mogućnosti za zloupotrebe veoma velike“, kaže Milivojević.
Naš sagovornik napominje i da su nekada stvari u teoriji veoma dobro planirane, ali da u praksi mogu da odu u sasvim drugom smeru. Sa druge strane, molekularni biolog Bojana Panić napominje da se mitohondrijska tehnika, u suštini, svodi na manipulaciju genetičkim materijalom.
„Praktično, jajna ćelija sadrži molekul DNK poreklom od dve žene, s tim da je DNK u jedru poreklom od jedne, a DNK u mitohondrijama poreklom od druge. Sami molekuli DNK nisu menjani“, kaže Panićeva.
„Dobar novinski naslov“
Ona smatra da je kloniranje ljudi već moguće.
„Mislim da upravo zbog toga treba vrlo odgovorno da koristimo sva naša naučna saznanja. Razumem želju za biološkim potomstvom, ali ne baš po svaku cenu, jer mi danas želimo biološkog naslednika po svaku cenu, a sutra ćemo hteti mogućnost da naš potomak ima ’najbolje‘ od oba roditelja. Šta je sledeće? Da li ćemo potom hteti da potomku ’poboljšamo‘ određene gene?“, pita se Panićeva.
Kad je reč o o etičkom aspektu rađanja dece koja imaju troje roditelja, psiholog Zoran Milivojević napominje da se tu, uslovno rečeno, ipak radi samo o „dobrom novinskom naslovu“.
„Od žene donatora ubrizgane su mitohondrije u jajnu ćeliju majke. To znači da su osnovni geni, oni koji se nalaze u jedru ćelije, geni biološke majke i oca. Ono što se nalazi izvan ćelijskog jedra, to je više podrška pomenutim genima da budu onakvi kakvi treba da budu, i zato mislim da je preterano reći da je u pitanju dete sa troje roditelja. Međutim, siguran sam da možemo u tom smislu očekivati i revolucionarnije zahvate. Pored toga, mnogi eksperimenti se sprovode daleko od očiju javnosti, tako da je to nešto nad čim strepimo, i očigledno je da će u budućnosti tu biti velikih iznenađenja“, kaže Milivojević na kraju razgovora za Sputnjik.
