U Briselu se nastavlja runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, koji bi trebalo da traje do četvrtka. Tema razgovora trebalo bi da bude primena sporazuma o telekomunikacijama. Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izjavila je da EU želi dogovor u oblasti telekomunikacija, ali da se na tome još radi.
Sagovornik Sputnjika, bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i direktor Centra strateških alternativa Dušan Proroković kaže da od oba tima stižu veoma oskudne informacije, ali da mu se čini da Beograd i Priština vode pregovore oko toga kako će biti preuzet pozivni broj za KiM.
On objašnjava da je Srbija do sada insistirala da poseduje dva boja od kojih bi jedan ustupila takozvanoj republici Kosovo, a da je Priština želela da članstvom u Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji legitimizuje svoj status u međunarodnim odnosima.
„Druga mogućnost je da Beograd nešto traži zauzvrat, a da Priština to još ne nudi. Pregovarački tim Beograda je možda i pristao na sve ono što Priština traži, dakle da se učlani u još jednu međunarodnu organizaciju i da na svoje ime dobije telefonski pozivni broj, što bi bio presedan koji do sada nije postojao, a da zauzvrat Beograd traži politički ustupak. Mada ne znam šta bi taj ustupak mogao da bude“, kaže Proroković.
Međunarodna telekomunikaciona unija funkcioniše po vrlo složenim principima. Do sada je ustanovljen kriterijum da samo države-članice UN mogu da poseduje pozivne brojeve za svoju teritoriju.
„Srbija bi želela, bar je takva početna pozicija bila, da uzme drugi telefonski pozivni broj koji bi ustupila Kosovu na korišćenje. Priština to nije htela, oni žele da imaju svoj telefonski broj i da se Srbija ni ne spominje. Kompromis do kojeg su došli u Briselu jeste da to učini Austrija. Ali onda se otvara kinesko-tajvanski problem. I šta ako Sjedinjene Države zatraže za Tajvan pozivni broj i tako legitimizuju ceo proces na koji Kina ima mnogo zamerki. Ako to prođe tako, kako su zamislili u Briselu vise nije presedan nego se kao pravilo može koristiti u nizu drugih slučajeva u svetu. Onda se otvara puno pitanja u međunarodnim odnosima. Nama se taj telefonski broj i pitanje pozivnog koda čini kao tehničko pitanje, ali za velike države koje imaju ozbiljne teritorijalne sporove to je političko pitanje par ekselans i sa tim niko ne želi da se igra“, kaže Proroković.
Na pitanje da li bi neka zemlja mogla da stavi veto na zahtev Austrije za kosovski broj, Proroković kaže da sve velike sile mogu da se usprotive i to pitanje podignu na politički nivo.
„Od nečega što je trebalo da prođe ispod radara visoke međunarodne politike, može da nastane prvorazredno političko pitanje o kojem posle može da se raspravlja i u UN. Ja mislim da to nikome nije potrebno“, kaže Proroković i dodaje da je to verovatno razlog što se odugovlači sa dijalogom o telekomunikacijama.
„Dakle, dodela broja bila bi presedan koji bi mogao da smeta velikim silama koje imaju slične probleme“, zaključuje Proroković.
Ministarka za dijalog sa Srbijom u prištinskoj vladi Edita Tahiri izjavila je ranije da će Kosovo sledeće sedmice dobiti svoj pozivni broj i ocenila da direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ne govori istinu kada kaže da je moguće da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj, ali samo u okviru pozivnog broja koji obuhvata teritorijalni prostor Srbije.
Zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev izjavio je da je izlišno demantovati izjave Tahirijeve o prejudiciranju ishoda predstojećih briselskih razgovora o telekomunikacijama i karakteru pozivnog broja za KiM.
„To će umesto nas ili posrednika demantovati zvanični bilten Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), koji je najrelevantniji za to pitanje, u kojem će, kada Srbija odluči, pisati sve što mi govorimo mesecima i što je dogovoreno u Briselu — ne trocifreni broj za državu, već trocifreni broj za geografsku oblast. Dakle, pozivni broj za teritorijalnu oblast u okviru Republike Srbije, poput pozivnih brojeva za npr. Tajvan u okviru Kine ili Foklandska ostrva pod Velikom Britanijom“ izjavio je Kozarev za Tanjug.
