Evropska populacija se smanjuje zabrinjavajućom brzinom. Godine 1955. u Evropi je živelo 23 odsto svetske populacije. Očekuje se da će 2050. taj procenat opasti na 7 odsto. Nakon Drugog svetskog rata, Evropljani su se „razmnožavali kao zečevi“ i toj generaciji su se porodica i deca nalazili na vrhu liste prioriteta. Danas je većina evropskih zemalja na obrnutoj piramidi, gde su deca neprioritetna manjina, a teret koji predstavljaju starije osobe sve je veći kako odmiče vreme.
Poslednjih godina, u Danskoj je natalitet smanjen na 1,6, dok je neophodan prosek od najmanje 2,1 deteta po paru kako bi se održala stabilna populacija. Pored toga, broj starijih lica utiče na toliko hvaljeni sistem socijalne zaštite te države. Kao što je sarkastično primetio danski kolumnista Nils Peter Rigard, najvažniji element ekonomije te zemlje je radna snaga bez Alchajmera.
„Za 20 godina imaćemo četiri puta više pripadnika populacije iznad 80 godina — fabrike za proizvodnju ’šetalica‘ postaće rudnici zlata“, istakao je Nils Peter Rigard u članku za danske novine „Berlingske“ nazvan „Mi Danci uskoro odlazimo u istoriju“.
Rigard smatra da neuspeh danski vlasti da reše demografske probleme zemlje šalje Dansku direktno u provaliju. Kao i njeni drugi nordijski rođaci, Danska se oslanja na imigrante kao instant rešenje za unošenje novog života u privredu zemlje. Danas procenat danskih državljana stranog porekla prelazi devet odsto nacije od 5,6 miliona.
Ista stvar važi i za druge nordijske nacije. Početkom 1990-ih, ukupan broj imigranata iznosio je samo 4,3 odsto norveške populacije. Otprilike četvrt veka kasnije njihov procenat je porastao na 16,3 odsto od ukupno 5,2 miliona stanovnika. U Švedskoj procenat stranih državljana porastao je sa četiri odsto 1960. na 17 odsto 2015. godine.
Finska je dosad „zaostajala“ što se tiče procenta rođenih u inostranstvu, ali taj broj brzo raste. Među onima koji su stalno nastanjeni u Finskoj i imaju između 25 i 44 godine, svaki deseti stanovnik ima strano poreklo, pokazuju najnoviji podaci statistike Finske.
U gradskom području Helsinkija, udeo finskih državljana rođenih u inostranstvu uzrasta između 25 i 44 godine, porastao je na petinu. Od celokupne populacije Finske od 5,4 miliona stanovnika, 6,2 odsto ima strano poreklo. Ukupno 85 odsto njih su prva generacija imigranata, a samo oko 15 odsto rođeno je u Finskoj, javila je finska nacionalna televizija „Ile“.
