Predstava „Saosećanje: Istorija mitraljeza“, švajcarsko-nemačkog reditelja Mila Raua, koja se premijerno izvodi 27. septembra u Ateljeu 212 u Beogradu, u okviru 50. Bitefa, u direktnoj je vezi sa osnovnom preokupacijom ovogodišnjeg, jubilarnog festivala — ona analizira suštinu saosećanja zapadnog čoveka sa stradanjima ljudi iz drugih kultura, pre svega bliskoistočne i afričke.
Reč je o, kako je naveo selektor Bitefa Ivan Medenica, uzbudljivom pseudo-dokumentarnom pozorištu u kojem se, u ambijentu opšteg raspada ili otpada zapadne civilizacije, suočavaju i prožimaju dve ispovedno-fiktivne perspektive o genocidu u Africi.
Predstava je nastala u produkciji proslavljenog Šaubine teatra iz Berlina, a u njoj nastupaju švajcarska glumica Ursina Lardi i Afrikanka Konsolat Siperijus, koja živi i radi u Belgiji.
Mlada Konsolat Siperijus, rodom iz Burundija, i sama je iskusila strahote građanskog rata u centralnoj Africi, koji joj je odneo i oca i majku. U Belgiji je odrasla i živi zahvaljujući paru koji je usvojio. U tom smislu, ona se pred gledaocima pojavljuje kao živi, neposredni svedok ljudskog stradanja, onog o kojem se ovde u Evropi malo zna, jer je „daleko“.
Iako se na sceni pojavljuje samo kao „tehničko lice“, njena uloga je ključna za predstavu, jer njeno prisustvo i nemo slušanje monologa Evropljanke koja govori o stradanjima i patnji izbeglica na poseban način osvetljava sve što se izgovara.
„Ja sam sve vreme na pozornici, počinjem predstavu objašnjavajući svoju priču. Iako Ursina i ja ne igramo zajedno, postoji veza između nas dve. Nakon svog monologa ona odlazi, a ja završavam predstavu. Ja, zapravo, izgovaram prolog i epilog. Naši monolozi senadograđuju, nadopunjavaju, jer govorimo o istom problemu“, objašnjava Siperijusova u razgovoru za Sputnjik.
Kaže da je najveća vrednost predstave u tome što su gledaoci primorani da se suoče sa istinom licem u lice, da je čuju iz „prve ruke“.
„Reakcija publike na tu predstavu je šok. Govorimo o stvarnosti koja je poznata svima, ali kada ih ona zapljusne u lice, svi reaguju: ’Vau, to je istina, to je zaista istina!‘ Možete da pogledate predstavu jednom, dva, tri puta, svaki put je razumete bolje nego prethodni. Mi nismo sudije, samo nudimo istinu, a gledaoci je uzimaju. Predstava je inovativna, jer je reč o dokumentarnom teatru koji stvarnost preuzima direktno iz ratnog vihora“, objašnjava glumica.
Prema njenom mišljenju, izuzetno je važno da se teme poput te istražuju u pozorištu, jer teatar nudi stvarnost koja se ne može saznati iz medija.
„Mislim da evropski sistem, evropsko društvo i evropski mediji, ne nude mogućnost ljudima da vide stvarnu sliku izbeglištva i rata. Za običnog evropskog čoveka to je nešto što je daleko, što nije ovde. Mediji mu ne dozvoljavaju da vidi ono što se zbilja dešava. Ja sam stvarna, moja priča je stvarna, ono o čemu mi govorimo ne dešava se na televiziji ili na filmu, direktno je ispred gledalaca i stvarno je“, naglašava Konsolat Siperijus.