Vreme je pokazalo da se to predviđanje pretvorilo u potpunu suprotnost.
„Obama je imao dobar razlog da bude uvređen zbog sve agresivnije spoljne politike Rusije na Bliskom istoku i drugim mestima i da misli da će se ona obiti o glavu Vladimiru Putinu“, piše novinar i istoričar Mihael Petru za „Nešenel post“.
„Jasno je da se američki predsednik nadao da će se preopterećena Rusija opeći u Siriji i iz svoje avanture protiv pobunjenika na Bliskom istoku izaći kažnjena.“
Međutim, intervencija Rusije je za kreatore politike u SAD bila hladan tuš, jer je ograničeni ruski vojni angažman u ratom razorenoj Siriji pretvoren u uspeh, što je povećalo ugled Rusije van sirijskih granica.
„Rusija nije zaglibila u sirijskoj močvari. Ona je primenila ograničenu vojnu snagu sa velikim efektom, jer je preusmerila talas građanskog rata i omogućila da Asad ne bude svrgnut ukoliko se Putin sa tim ne složi. Iz perspektive Moskve, intervencija Kremlja bila je sasvim dobra“, smatra Petru.
Poslednji uspeh Rusije stigao je početkom meseca kada su ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri postigli dogovor kojim će nasilje u Siriji biti smanjeno, i to prekidom vatre i kasnijim zajedničkim vojnim akcijama Rusije i SAD protiv Nusra fronta i DAEŠ-a.
Iako se dogovor o prekidu vatre klackao na ivici rušenja, „on je već mnogo toga doneo Rusiji i savezniku Moskve — Asadu. Ali najveći pobednik je Rusija“, ističe novinar.
„Bez obzira na to šta će se desiti u vezi sa prekidom vatre, Putin je naveo SAD da se pridruže Rusiji u ’močvari‘. Obama deluje slab. Američki predsednik primoran je da odgovori na potez Rusije na Bliskom istoku, a Putin je učvrstio svoj status nezamenjivog arbitra u sudbini Sirije“, piše novinar.
On je dodao da je kampanja Rusije u Siriji „deo većeg cilja preuzimanja veće uloge“ za zemlje na Bliskom istoku. Kao deo tih napora, Moskva je poboljšala svoje odnose sa regionalnim akterima, uključujući Iran, Tursku, Izrael, a čak i Saudijsku Arabiju, uprkos činjenici da su neke od tih zemalja jedna sa drugom u sukobu.
Novinar podseća da je uspeh Moskve na Bliskom istoku rezultat povlačenja Vašingtona iz tog regiona. Obama je izabran zbog obećanja o rezervisanijoj spoljnoj politici u vreme kada je narod bio umoran od višegodišnjih vojnih angažmana SAD u Avganistanu i Iraku, koji su proizveli više haosa i nisu uradili ništa da bi učvrstili američku nacionalnu bezbednost.
„Rusija je tamo, jer Amerika nije“, kaže Petru citirajući neimenovanog diplomatu sa Bliskog istoka.
