Za neke u Rusiji je njegovo imenovanje na to mesto bilo iznenađenje, pošto 62-godišnji političar nema iskustva u radu u obaveštajnim službama.
Međutim, ruski eksperti objašnjavaju da šef obaveštajne službe i ne mora da bude profesionalac u toj oblasti.
Mnogo je važnije, dodaju, da bude dobar organizator, da razume probleme i zadatke struke i da ih uspešno rešava.
Nariškina bije glas da je jedan od najboljih ruskih političara, sa ogromnim iskustvom u diplomatiji i politici.
Ljudi iz njegovog okruženja ga još opisuju kao čoveka britkog uma, sposobnog da se nosi sa najtežim zadacima i da ih u cugu rešava. Za njega govore da je surovi profesionalac i čovek od autoriteta.
Za njega kažu i da je „Putinov čovek od poverenja“.
Sa ruskim predsednikom druguje još od peterbuških dana, kada su zajedno radili u gradskoj upravi Sankt Peterburga, dok je gradonačelnik bio Anatolij Sobčak.
Kružile su čak i glasine da je Nariškin pre toga službovao zajedno sa Putinom u KGB, ali je na novinarska pitanja o tome odgovarao odsečno:
„Neka pričaju šta god hoće. Vi ste pitali, ja sam odgovorio: sa Vladimirom Vladimirovičem se poznajem više od 20 godina.“
Nariškin će na novu dužnost stupiti 5. oktobra ove godine, po ukazu ruskog predsednika.
Putin je izrazio nadu da će Nariškin na novoj funkciji biti jednako uspešan kao na svim ranijim dužnostima. On je istakao potrebu fokusiranja na borbu protiv terorizma i blagovremeno informisanje zemlje.
„Hteo bih da Vam poželim mnogo uspeha. Vi odlično znate u kakvoj se situaciji u ovom trenutku nalazimo, od kakvog su značaja uspesi ove službe za stabilan i pouzdan razvoj naše zemlje. Koliko je ona važna kako bi se na vreme presekle pretnje po Rusiju, kako se ne bi dozvolilo ne samo njihovo širenje, već naprotiv, delovalo tako da se one uopšte ne pojave, odnosno kako bi se opasnost neutralisala u ranom stadijumu“, rekao je Putin na sastanku sa dosadašnjim direktorom Spoljne obaveštajne službe Mihailom Fradkovom i njegovim naslednikom Sergejem Nariškinom.
Nariškin se na čelu šestog saziva Dume nalazio od njenog formiranja 2011. godine, a ranije je, između ostalog, bio rukovodilac administracije predsednika (2008-2011) i potpredsednik Vlade (2004-2008)… Rođen je u Lenjingradu 1954. godine.
Prvo je stekao diplomu radio-inženjera, a kasnije završio i menadžerski fakultet i doktorirao na temi iz oblasti ekonomije. Autor je skoro 50 naučnih radova i dobitnik je brojnih priznanja i ordena. SAD i EU stavile su ga, zajedno sa drugim ruskim zvaničnicima, na sankcioni spisak zbog prisajedinjenja Krima i krize u Ukrajini. Nariškin govori engleski i francuski jezik.
Oženjen je i ima dvoje dece — sina i ćerku. U detinjstvu se bavio plivanjem, a kažu da i danas voli taj sport, što mu omogućava da ostane u fizičkoj formi. Osim toga, igra tenis i skija. Svira gitaru. Voli književnost, pozorište, muziku i umetnost uopšte, a naročito pesme Visockog, Okudžave i Vizbora. Kolege političari i eksperti iz oblasti bezbednosti mu predviđaju uspešnu karijeru i na novoj dužnosti.
Stručnjaci podsećaju da šef Spoljne obaveštajne službe ulazi u Savet bezbednosti i da se stalno sastaje sa predsednikom, kao i ministar odbrane. U savremenoj hijerarhiji bezbednosnih službi to je, kažu, jedna od strateških dužnosti.
Savremena Spoljna obaveštajna služba RF nastala je posle raspada Sovjetskog Saveza, 1991. godine, i proglasila je sebe zvaničnom naslednicom Prve glavne uprave KGB i Centralne obaveštajne službe SSSR-a.
