Amerika, veliki zaštitnik ljudskih prava širom sveta, koja ne preza da u njihovu odbranu upotrebi i najubojitije oružje, što su iskusili i stanovnici Srbije, i sama je napredovala u toj oblasti. Ubistva Afroamerikanaca od strane policajaca su u SAD konačno postala vest. Da li je napredak iznuđen činjenicom da je svet već neko vreme postao globalno selo i zahvaljujući razvoju mas-medija, to je već drugo pitanje.
Tek protekle noći u američkom gradu Šarlotu uveden je policijski čas posle trodnevnih protesta pokrenutih pošto je policajac ubio jednog Afroamerikanca. To je sada već serija sličnih slučajeva u proteklih pola godine u kojima su žrtve policijskih snaga bili pripadnici crnačke populacije. Počelo je u Sent Luisu, potom u Minesoti, Luizijani, onda je usledila odmazda nad petoricom policajaca u Teksasu, pa protesti u Njujorku, Atlanti, Los Anđelesu i San Francisku, Sent Polu, Baton Ružu, ispred Bele kuće.
Posle slika koje su obilazile svet prosto se nameće pitanje šta to one govore o stanju američkog društva danas. Ljiljana Smajlović, dobar poznavalac prilika u Americi i tamošnjeg društva i doskorašnja glavna urednica lista „Politika“, na to pitanje odgovara konstatacijom da je Amerika pre svega jedno veoma nasilno društvo. U SAD se u zatvorima nalazi najveći procenat stanovništva u odnosu na njenu ukupnu populaciju. Ako ne u svetu, po tome su sigurno na prvom mestu među razvijenijim zemljama, kaže Smajlovićeva za Sputnjik.
Ona, međutim, ne veruje da policajci sada ubijaju više ljudi i da se povećala stopa ubistava crnih građana Amerike od strane policajaca, već da se sada, jednostavno, tome poklanja veća pažnja.
„Sada je svako ubistvo crnog građanina Amerike velika vest, a ranije nije bila nikakva vest“, konstatuje Smajlovićeva.
Ubistva su, smatra, izazvala ogorčenje crnog stanovništva koje je razočarano i time što smatra da se u godinama dva mandata prvog crnačkog predsednika Amerike, stvari nisu promenile nabolje, odnosno da oni nemaju veću podršku ostatka Amerike. To je, kako se to u politici kaže, posledica povećanih očekivanja ljudi, napominje ona.
Crnaca je mnogo među žrtvama policijskog nasilja, ali ih je neproporcionalno mnogo i u zatvorima. Ističe mandat prvog crnačkog predsednika, stvorili su se uslovi da se postavljaju neka teška pitanja na koja u ovom trenutku za Ameriku nema dobrih odgovora, smatra Smajlovićeva.
Da li to što crnački predsednik nije mnogo pomogao crnačkoj populaciji govori da i nije mnogo bitno ko je na čelu Amerike, jer glavni igrači povlače konce iza scene? Smajlovićeva sa iskustvom nekog ko je živeo i bavio se novinarstvom u Americi kaže da se ne slaže sa tom tezom.
„Ja upravo mislim da je činjenica da je Barak Obama crnac više naljutila crnce koji sada postavljaju isto to pitanje kao i vi meni, da li ovo znači da mi ništa nismo postigli. Zapravo su mnogo postigli. Prošlo je samo nekoliko decenija kada crnci nisu imali ni pravo glasa. Znači ovi povećani zahtevi da budu tretirani kao građani prvog reda su možda posledica i činjenice da su imali prvog crnog predsednika“, zaključuje ona.
Zato što je društvo nasilno i zato što zaista ima jako puno zločina razlozi su zašto policajci vrlo brzo potežu za nasiljem, kaže ona, ističući da je jedan od razloga što su policajci tako laki na obaraču i to što gotovo da nema slučaja da neki policajac bude osuđen.
„Američke porote se po pravilu opredeljuju za policajce zato što su sa pravom uplašeni od tolikog nasilja i onda je ona uvek na strani policije“, konstatuje Smajlovićeva, ističući da ima mnoštvo faktora koji se tiču prirode američkog društva koje je nasilno.
Na pitanje da li je nasilno američko društvo produkt sistema, ona potvrdno odgovara, ukazujući i na Drugi amandman Ustava SAD zahvaljujući kojem je oružje svima dostupno. To je, dodaje ona, američka tradicija da građani hoće da budu naoružani, njihovi građani imaju pravo da se šetaju ulicama sa automatskim puškama koje mogu da ubiju 50 ljudi za čas.
„Ta zemlja je osvajana nasiljem. Teritorije su osvajane nasiljem i građani su naučeni da imaju pravo da budu naoružani, da se zaštite“, naglašava ona.
„Ja sam živela u Americi i radila sam jedno vreme kao novinar izveštavajući iz policijske stanice za jednu veliku redakciju u Klivlendu. Ja ne mogu da opišem šta sam sve pročitala u tim policijskim izveštajima, gde sve intervenišu policajci, u kakvim naseljima, gde je puno droge, dilera, gde su strašna unutarporodična nasilja, što sve policiju čini neosetljivom. Prosto, to je jedno veoma nasilno društvo oduvek“, ocenila je Smajlovićeva za Sputnjik.
Pozivi odlazećeg predsednika Baraka Obame policiji da pokaže više poštovanja i razumevanja za one koje bi trebalo da štiti i da ima obzira prema frustracijama Afroamerikanaca, nisu urodili plodom. Ono što je sigurno je da će od koraka napred u osvajanju ljudskih prava, koji su crnci ostvarili protestujući protiv nasilja, nad njima glavobolju imati nova američka administracija.
