Ukrajina nastavlja da Rusiju naziva „zemljom-agresorom“, a Vašington u svom maniru optužuje Moskvu za sva zla ovog sveta. „Prijateljska“ Turska ne namerava da prizna Krim u sastavu Rusije.
Sve to su teme 71. Sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se održava u Njujorku i na kojoj učestvuju predstavnici 193 države.
Skupština će trajati do 26. septembra. Ta sednica će biti poslednja za generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji napušta svoju dužnost u januaru. Za aktuelnog „gazdu“ Bele kuće Baraka Obamu nastup na Generalnoj skupštini UN bio je poslednji sa mesta predsednika SAD.
Eksperti ističu da je Generalna skupština važna svetska platforma za diskusiju o gorućim međunarodnim problemima na najvišem nivou i da svaka izgovorena reč ovde ima veliku težinu.
Inače, ovog puta Generalna skupština UN se održava bez učešća ruskog predsednika Vladimira Putina. Rusku delegaciju predvodi ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Lavrov je na marginama Skupštine već razgovarao sa kolegama iz drugih zemalja, uključujući nemačkog ministra spoljnih poslova Frank Valtera Štajnmajera i britanskog kolegu Borisa Džonsona. To je bio njihov prvi susret nakon što je Džonson imenovan za ministra.
Lavrov je razgovarao i sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini, a sastao se i sa Ban Ki Munom, sa kojim je razgovarao o sprovođenju režima prekida neprijateljstava u Siriji i skorom izboru novog šefa UN.
Sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom ruski ministar je pričao o poboljšanju transparentnosti u vojnoj sferi i situaciji u Siriji i Ukrajini.
Rusija „trn u oku“ SAD i Ukrajine
Ipak, glavni događaj početkom nedelje bilo je poslednje obraćanje odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame, koji je svojih poslednjih „pet minuta slave“ iskoristio da se pohvali uspesima svoje spoljne politike i kritikovao je Rusiju zbog nastojanja da „silom povrati izgubljenu slavu“.
Američki lider je rekao da njegova zemlja ne izvozi demokratiju u druge zemlje, ne nameće svoj sistem upravljanja i ne meša se u unutrašnja pitanja drugih država, ali to po njemu čini Rusija koja na silu želi da povrati svoju imperijalnu moć.
U Moskvi su, doduše, ocenili da je Obamin nastup na Generalnoj skupštini UN bio nešto blaži i skromniji nego prošle godine, kada je Rusiju označio kao najveću pretnju čovečanstvu, uz terorizam i ebolu.
Kao svoja dostignuća tokom osam godina vlasti Obama je naveo nuklearni sporazum sa Iranom, odmrzavanje odnosa sa Kubom i Mjanmarom, kao i omogućavanje prekida vatre u građanskom ratu u Kolumbiji.
Migraciona kriza i situacija u Siriji i na Bliskom istoku glavne su teme ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine. Rusija i SAD umnogome imaju različite pristupe, koji se tiču regulisanja situacije u tom regionu.
Američki državni sekretar Džon Keri je direktno optužio rusku avijaciju za napad na humanitarni konvoj UN u regionu Alepa.
Osim toga, Keri je tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN praktično optužio Rusiju i za dezinformisanje međunarodne zajednice. On je rekao da sirijske vlasti podrivaju mirovni proces time što nastavljaju „nasumično bombardovanje civilnih ciljeva i opozicije“.
U Moskvi su ocenili da je njegov nastup bio „jeftin šou“.
„Nastup američke delegacije, koji je pripremljen za državnog sekretara, bio je šou, šou za milione ljudi, a prvenstveno za mas-medije. Šou je bio loš, zato što je bedan, jeftin i bez činjenica“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin rekao je da je Keri iskrivio izjavu ruskih vlasti o napadu na humanitarni konvoj UN u Siriji. On je istakao da Moskva podržava istragu o napadu na konvoj i da je pružila sve postojeće informacije o tom incidentu.
Još jedan neprijatan događaj za Rusiju bila je izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je rekao da Ankara neće priznati Krim kao deo Rusije i da i dalje namerava da podržava Kijev po pitanju pretenzija na Krim.
„Turska će podržati stav Kijeva kad je reč o Krimu, bez obzira na uspostavljanje dijaloga sa Moskvom“, izjavio je Erdogan na sastanku sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom u Njujorku.
U Moskvi, međutim, nisu time iznenađeni, jer tu izjavu smatraju protokolarnom, ali su istakli da takva pozicije može ponovo da zakomplikuje odnose dveju zemalja, koji su tek počeli da se poboljšavaju.
Sam Porošenko po običaju „vrti jednu te istu ploču“, ponavljajući da je Rusija agresor protiv kojeg se treba boriti. On je optužio Moskvu da je direktno umešana u finansiranje i koordinisanje „terorističkih grupa“ u Ukrajini i pozvao je Rusiju da pruži šansu miru na istoku te zemlje.
On je rekao da je Rusija „do zuba naoružala“ oko 38.000 pripadnika snaga koje operišu na istoku Ukrajine i da im „i dalje šalje oružje, municiju i ljudstvo, i to na dnevnom nivou“.
U vezi sa tim, Porošenko smatra da je neophodno reformisati Savet bezbednosti UN — konkretno, uskratiti pravo veta onima koji učestvuju u oružanim sukoba. Time Ukrajina zapravo želi da oduzme Rusiji mogućnost da brani svoje interese na međunarodnom nivou, iako je Moskva više puta ponovila da nije strana u konfliktu u Ukrajini.
Porošenko se u Njujorku sastao i sa kandidatom za predsednika SAD iz Demokratske partije Hilari Klinton, a sagovornici su se složili da je „borba protiv ruske agresije važna za jačanje transatlantskog jedinstva i solidarnosti sa Ukrajinom“. Međutim, zapadni mediji su primetili da je Donald Tramp ignorisao Porošenka, iako je ukrajinski predsednik računao na taj susret.
Mnogi zapadni političari su podržali inicijativu ukrajinskog predsednika, ali samo na rečima. Međutim, niko nije želeo ozbiljno da je razmatra i da se detaljnije u to upušta.
Šta se još krčka u njujorškom loncu
Na sednici Generalne skupštine diskutovalo se i o nizu drugih međunarodnih pitanja. Premijerka Velike Britanije Tereza Mej je istakla da će njena zemlja, uprkos svemu, napustiti Evropsku uniju. Upozorenja da će to njenoj zemlji doneti dosta problema, Mejova nije uzela u obzir. Njena odlučnost je posledica straha od terorizma.
Ona je, međutim, naglasila da Britanija ni posle izlaska iz EU, neće okrenuti leđa svetu, te da želi da ostane u središtu međunarodne politike.
Pakistan i Indija prilično nespretno pokušavaju da stave tačku na dugogodišnje sukobe. Indija je okrivila Pakistan za napad na vojnu bazu u indijskom delu Kašmira od pre nekoliko dana i pozvala je na međunarodnu izolaciju svog suseda.
„Pakistan želi mir sa Indijom. Ja sam uradio sve što je za to potrebno, ali Indija je postavila neprihvatljive preduslove za ulazak u dijalog“, izjavio je premijer Pakistana Navaz Šarif.
Indija, međutim, još na to nije odgovorila, uprkos ranijim miroljubivim izjavama obe strane.
Na kraju, premijer Japana Šinzo Abe poručio je da bi svet trebalo da pronađe nove načine da zaustavi pretnju koja dolazi od Severne Koreje, nakon što je Pjongjang, koji je odavno pod međunarodnim sankcijama, izveo niz nuklearnih i raketnih proba.
On je pozvao i da se protiv Severne Koreje uvede novi paket sankcija, dodavši da pretnja Pjongjanga po međunarodnu zajednicu postaje sve ozbiljnija i realističnija.
Zabrinutost Japana dele i mnoge druge zemlje, ali je to pitanje ipak ostalo u senci nekih drugih, prioritetnijih problema, pre svega onih koji se tiču situacije u Siriji i na Bliskom istoku.
