Tri dana uoči referenduma, na dan kada se Dodik sastaje sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, Engelgard u intervjuu podseća da Rusija ima dobru ekonomsku saradnju sa RS i da je zainteresovana da taj entitet očuva svoj status i uticaj u BiH, jer se na taj način sprečavaju nepoželjni procesi, na primer, stupanje BiH u NATO.
Ruski ambasador u Sarajevu Petar Ivancov je više puta rekao da srpski narod ima pravo na referendum. Šta biste odgovorili kritičarima koji tvrde da Moskva u stvari podržava sve centrifugalne sile u Evropi? I kako tumačite susret Putina i Dodika u Moskvi tri dana uoči referenduma?
— U trenutnim političkim uslovima Rusija se optužuje za sve i svašta, ali činjenica je da u poslednjoj deceniji Moskva ima dobru i višestranu saradnju sa Dodikom, koji je personifikacija saradnje Rusije i Republike Srpske. Moskva doživljava Dodika kao pouzdanog partnera, koji je čovek od reči. Za Moskvu je veoma važno da li se može verovati političkom partneru, da li postoji mogućnost da će on zabiti nož u leđa. U tom smislu, Dodik uživa poverenje. Kao što vidimo, nakon što je odustao od prozapadne retorike, Dodik se stalno nalazi pod pritiskom, Moskva ga dosledno podržava.
To nije prvi susret Putina i Dodika, iako Dodik nije šef države, već entiteta, koji ima široku autonomiju u sastavu BiH. Rusija ima dobru ekonomsku saradnju sa Republikom Srpskom i Moskva je zainteresovana da Republika Srpska očuva svoj status i uticaj u institucijama BiH, jer se na taj način sprečavaju nepoželjni procesi, na primer, stupanje BiH u NATO, što je izuzetno važno za Rusiju.
Ustavni sud je zabranio referendum u Republici Srpskoj, a Bakir Izetbegović ga je nazvao krivičnim delom… Postoji mišljenje da će doći do uvođenja međunarodnih sankcija protiv Dodika i eventualno RS, ukoliko visoki predstavnik bude stavio „veto“ na taj referendum. Kako komentarišete te navode? I da li postoji mogućnost da Dodik odustane od referenduma?
— Kao što vidimo, Sarajevo i međunarodne institucije stalno „dižu ulog“, pa i odluka Ustavnog suda je doneta zahvaljujući stranim sudijama. Sa druge strane, i Dodik ne namerava da popusti, uprkos stavu visokog predstavnika i vlasti i Sarajevu. Stoga, ne verujem da će doći do odustajanja od referenduma. Posebno ako uzmemo u obzir da čak ni mišljenje zvaničnog Beograda nije uticalo na Dodika, koji nije hteo da žrtvuje interese njegove republike. Što se tiče posledica, Incko je već rekao da nema potrebe za bonskim ovlašćenjima. To znači da Incko diže ruke od Dodika, to jest barem neće koristiti svoja punomoćja da smeni predsednika RS. Ali sve to ne vodi ka smirivanju tenzija, jer je međunarodna zajednica već uradila sve kako bi situacija u BiH postala napeta. Kao što vidimo, određene usijane glave već prete da će uništiti Republiku Srpsku.
Dobro, kad smo već kod toga, general Sefer Halilović kaže da „rat provociraju oni koji insistiraju na referendumu…“
— Hajdemo da se vratimo pitanju na koje će odgovarati glasači u Republici Srpskoj. Mislim da ono ni na koji način ne ugrožava temelje BiH. To pitanje ne sadrži ni poziv na otcepljenje, ni poziv da se otkaže poslušnost institucijama BiH. Na referendumu se ne donosi odluka o statusnim pitanjima. Referendumsko pitanje je mnogo blaže nego na referendumu koji je bio planiran za novembar 2015. godine — o nametanju zakona od strane visokog predstavnika.
Smatram da je celu priču pokrenuo Bakir Izetbegović, koji se obratio Ustavnom sudu, nakon čega je Dan Republike Srpske proglašen neustavnim. Iskreno, taj dan koji Srpska obeležava poslednjih 20 godina, svakako nije najveći problem u odnosima Sarajeva i Banjaluke, ali Bošnjaci su iskoristili taj simbolički datum da napakoste srpskim oponentima i odluka o referendumu je odgovor na takvo ponašanje. No, opet kažem, na referendumu neće biti doneta neka sudbonosna odluka, stoga, Sarajevo i njegovi saveznici namerno preuveličavaju značaj referenduma.
Ako taj referendum ne podriva temelje BiH, zašto se on u Sarajevu tumači maltene kao uvertira za otcepljenje Republike Srpske?
— Iz nekoliko razloga. Kao prvo, oni bi želeli da Dodik izgubi obraz, to jest da popusti kada je reč o velikom političkom pitanju. To je u skladu sa strategijom postepenog gašenja Republike Srpske, to jest o uskraćivanju njenih Ustavom zagarantovanih prava i njenog statusa. Osim toga, Sarajevo bi jako želelo da skloni Dodika sa političke scene, a za to je potreban težak politički poraz i smanjenje Dodikovog uticaja u Republici Srpskoj. Što se tiče drugog razloga, Izetbegović pokušava da skrene pažnju lokalnog stanovništva sa velike krize u kojoj se BiH nalazi poslednjih godina, ako ne i od osnivanja. Bolje da stanovništvo razmišlja o borbi protiv „zakletog neprijatelja“ nego da gleda u svoje prazne novčanike.
