U Moskvi, međutim, ističu da će bataljoni Severnoatlantske alijanse samo povećati stepen napetosti i pojačati tenzije između Rusije i NATO-a, ali da će Rusija ostati uzdržana, sve dok to direktno ne ugrožava njenu bezbednost.
Ruski vojni eksperti naglašavaju da su širenje histerije o „ruskoj agresiji“ i stvaranje panike zbog navodne „ruske pretnje“ — apsolutno neosnovani. Moskva ne planira da ratuje sa NATO-om, ne planira da osvaja Poljsku, niti baltičke zemlje. Stoga je raspoređivanje bataljona NATO-a u baltičkim zemljama i Poljskoj samo dodatno trošenje sredstava zapadnih poreskih obveznika i ništa više od toga.
Uostalom, i ruski predsednik Vladimir Putin je još lani govorio o tome da Rusija ne pretenduje ni na kakve dodatne teritorije i da nema nameru da ulazi u konflikt ni sa kim, ali da je u slučaju pretnje njenoj bezbednosti spremna da pruži otpor.
„Spoljna politika Rusije je miroljubiva bez svakog preuveličavanja. Ako pogledate na političku kartu sveta, nije teško videti šta predstavlja Rusija i biće jasno da nam nisu potrebne tuđe teritorije, niti tuđa prirodna bogatstva — mi svega imamo dovoljno i nije potrebno da ratujemo i da se sukobljavamo sa nekim“ rekao je Putin.
Eksperti navode da sa vojne tačke gledišta raspoređivanje nekoliko bataljona ne može nikoga da uplaši, ali ocenjuju da je sa političkog stanovišta to izuzetno neprijateljski korak prema Rusiji.
Ipak, upozoravaju oni, nekoliko bataljona može da isprovocira konflikt, a vrlo lako i broj bataljona može da bude povećan.
Hipotetički posmatrano, rat između Rusije i NATO-a neminovno bi doveo do raketno-nuklearnih napada između strana u sukobu, a svi bataljoni Alijanse bi bili uništeni.
Rat bi počeo uz korišćenje isključivo konvencionalnog naoružanja, ali veoma brzo bi prerastao u nuklearni, smatraju vojni eksperti.
Ipak, oni se nadaju da do toga neće doći i ističu da pretnja NATO-u i Evropskoj Uniji ne dolazi od Rusije, već da Zapad i Moskva imaju zajedničkog neprijatelja — međunarodni terorizam. To znači da su jačanje istočne granice NATO-a i traženje neprijatelja na istoku evropskog kontinenta apsolutno neosnovani.
Rusija nije ni agresor, ni pretnja čovečanstvu, kako to zapadni zvaničnici često žele da prikažu.
Podsećanja radi, dogovor o raspoređivanju trupa NATO-a u region Baltika potvrđen je na sastanku vojnih lidera zemalja članica NATO-a, koji je tokom vikenda održan u Splitu.
Ranije je na julskom samitu NATO-a u Varšavi usvojena odluka o stvaranju novog mnogonacionalnog bataljona, koji će biti razmešten u Poljskoj i baltičkim zemljama.
Predsednik Vojnog komiteta NATO-a češki general Petr Pavel najavio je da će četiri bataljona biti poslata u region Baltika i Poljsku u različitim periodima, zaključno sa majem 2017. godine. Bataljoni treba da posluže kao sredstvo odvraćanja i ako je potrebno kao ofanzivna sila.
„Ta četiri bataljona nisu namenjena isključivo za učešće u vežbama. Sila koju šaljemo je zastrašujuća i tu je čak i ukoliko dođe do potrebe za borbom. Igramo po drugačijim pravilima“, rekao je Pavel.
