Klark, vanredni profesor na Koledžu za nacionalnu bezbednost Australijskog nacionalnog univerziteta, i Pantuči, direktor Studija međunarodne bezbednosti na Kraljevskom institutu za bezbednost (RUSI), ponudili su dva razloga za taj trend u članku za „Nešenel interest“.
„Jedan je zabrinutost Kine za brojnost i povezanost militanata Ujgura iz njene nemirne provincije Sinkjang koji učestvuju u sirijskom sukobu. Drugi je želja Kine za geostrateškom stabilnošću na Bliskom istoku, jer želi da postigne svoju strategiju Puta svile“, navode autori.
Od posebnog interesa za Kinu je Turkestanska islamska partija (TIP), ranije poznata kao Islamski pokret Istočnog Turkestana (ETIM). Peking je proglasio organizaciju nasilnim separatističkim pokretom odgovornim za stotine terorističkih napada. Rusija i Sjedinjene Američke Države takođe su okarakterisale tu grupu kao terorističku organizaciju.
TIP je bila aktivna u Siriji, a posebno u provincijama Alepu, Idlibu i Latakiji. Ona je deo Osvajačke vojske (Džejš el Fatah), organizacije nastale u martu 2015. godine, čiji najveći deo snaga čine Nusra front i Ahrar aš Šam. Ona je uglavnom aktivna u provinciji Idlibu, ali je takođe sprovodila operacije u provincijama Latakiji i Hami.
Istovremeno je TIP „uspostavila dobro dokumentovano prisustvo na bojnom polju u Siriji, a grupa je emitovala veliki broj video-snimaka koji detaljno opisuju svoju ulogu u borbi zajedno sa Nusra frontom“, objašnjavaju analitičari.
„Ta pretnja TIP posebno postaje razlog za mnogo veću zabrinutost Pekinga. Ipak, nije jasno ko je usmeren na borbu protiv TIP u Siriji. Zapadne sile koje se bore u Siriji su u najvećoj meri usmerene na DAEŠ i manje fokusirane na grupe koje se bore protiv Asadovog režima, kao što je TIP.“
Put svile, inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga, ima za cilj izgradnju ekonomskog „Puta svile“ koji povezuje Aziju i Evropu. Masivni projekat infrastrukture i ulaganja ima za cilj da poboljša uticaj u Pekinga u Evroaziji.
Međutim, sirijski sukob i „trenutni slom Bliskog istoka“, kojem je doprineo dugogodišnji rat, predstavljaju glavne prepreke za „sposobnost Kine da tu viziju pretvori u stvarnost“, ističu analitičari.
Za razliku od Vašingtona, „Rusija je čvrsta u svojoj posvećenosti da iskoreni ono što naziva ’terorističkom‘ pretnjom u znak podrške režimu u Damasku, a Peking je impresioniran načinom na koji su ruski odlučujući potezi imali efekat, koji godine trvenja na bojnom polju nisu uspele da postignu“, smatraju autori.
Kao rezultat toga „Peking je možda sada došao do zaključka da podržavanje Asada i podržavanje Rusije predstavlja najizvodljiviju opciju za efikasnu borbu protiv proširivanja TIP“, zaključuju Klark i Pantuči.
