— Očekivao sam nešto slično ovome. Sve su indikacije bile da se ide na zaoštravanje situacije. Nekome očigledno odgovara da gurne RS u situaciju gde mora da se bori za svoja prava i da štiti svoj ustavni poredak i Dejtonski sporazum sa odlučnošću koju će da pokaže kroz sprovođenje referenduma.
Sa kakvim posledicama se suočava rukovodstvo u Banjaluci?
— Mislim da je situacija jasna. Prvo imamo niz nelegalnih poteza koji su nas uveli u jednu apsurdnu situaciju, a to je da Ustavni sud utvrđuje nelegalnost od strane visokog predstavnika, koji je na neki način otvorio vrata da političko mešetarenje kamuflira odluke Ustavnog suda, jer je on prvi narušio ugled i legitimitet tog suda. Podsećam vas i na apsurd da i posle 20 godina u Ustavnom sudu sede tri stranca koji zajedno sa bošnjačkim članovima preglasavaju Srbe, a ponekad i Hrvate. Sada imamo veliki problem, jer se Ustavni sud potpuno stavio u svrhu jedne politike koja je smišljena da ruši nadležnost Republike Srpske, da ruši njene simbole. Na taj način od potpisivanja Dejtonskog sporazuma traju ozbiljni pokušaji da se on i promeni i da se navede da ono što je njime garantovano nikada nije ni postojalo. To je činjenica da BiH jedino može da opstane u okviru Dejtonskog sporazuma, gde jasno piše da je to decentralizovana država sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
Ima li kraja donošenju ovakvih odluka Ustavnog suda BiH?
— Poslednja odluka o Danu RS je doneta uz glasove i hrvatskih predstavnika, što je meni neshvatljivo. Ako iko treba da se boji takve vrste presedana i koji su bili ranije žrtve preglasavanja, to su Hrvati i u ovoj situaciji samo mogu da nagađam da je to bio pritisak ili dogovor Dragana Čovića sa Bakirom Izetbegovićem, ali mislim da je to kratkovido i da je to loš potez hrvatskih sudija koji predstavljaju političku volju svoje zemlje. Što se tiče troje stranih sudija, retko se dešava da oni pokazuju svoju volju, objektivno tumačenje Ustava i Dejtonskog sporazuma. U suštini, oni su preuzeli široki autoritet i odgovornost da se bave pitanjima koje su u nadležnosti entiteta.
Svedoci smo gradnje nove realnosti ne samo u BiH, već i na Kosovu i Metohiji. Ujedinjene nacije dovedene su „mic po mic“ u situaciju da budu neka vrsta posmatrača, Rezoluciju 1244 više niko ni ne spominje niti je poštuje, onda shvatate da ako RS pristane na ove pritiske, onda se može očekivati i da Banjaluka preda svoje nadležnosti i prava koja joj pripadaju na osnovu Dejtonskog sporazuma. Zato je bitno da RS u ovoj borbi istraje i da građani pokažu da su ipak oni nosioci legitimiteta i ovlašćenja koja im pripadaju.
Amerika je pozvala sve strane da poštuju odluku Ustavnog suda BiH, jer bi nepoštovanje značilo podrivanje pravne države, stavljanje RS u izolaciju i nesigurnost. Da li je to tačno?
— Naravno da nije. Ambasada SAD u Sarajevu je jedan od ključnih igrača u svakom političkom predmetu u Bosni i Hercegovini. Mi znamo da ona često tumači Dejton i međunarodno pravo na pogrešan način. Taj sporazum ne predviđa nametanje odluka kroz pravno nasilje koje se već duže vreme sprovodi od strane visokog predstavnika i međunarodne zajednice. RS postoji zato što su je njeni građani odlučno odbranili, ginuli su u ratu. Bogu hvala, ova borba nije borba sa oružjem, ali je to ne čini ništa manje značajna zato što je RS ugrožena. Ako se prihvati ova odluka, onda ovakvom odlučivanju nema kraja i možemo da očekujemo da će ubrzo da postane sporno i ime RS i svaki njen simbol. Zato je ova borba možda najvažnija od rata do danas.
Predsednik Srpske je odbacio spekulacije da ide u Moskvu „po mišljenje“. Koliko je susret Dodik—Putin u ovom trenutku bitan i za referendum?
— Svaki susret sa predsednikom RF Vladimirom Putinom veoma je bitan za Republiku Srpsku. Ona je entitet i sa ovom borbom i susretom sa Putinom pokazuje jednu određenu snagu i da zaslužuje da bude poštovana kao i bilo koji drugi subjekt na međunarodnoj sceni. Razgovor sa predsednikom RF je dobrodošao što se tiče tajminga, to je simbolika koja je bitna pogotovo što se tiče građana RS, jer se često nameće teza da su izolovani. Ovim susretom u Moskvi se potvrđuje da je Srpska ravnopravan partner. To Banjaluka želi i sa ostalim zemljama, kao i sa Vašingtonom, ali se sa druge strane ne pokazuje dobra volja. U kontekstu sadašnje situacije niko ne treba da sumnja da je održavanje referenduma isključivo volja naroda, a ne nečiji pritisak. Predsednik Putin je više puta pokazao da je iskren prijatelj ne samo RS nego i srpskog naroda i zbog toga je njegova podrška u svakom momentu dobrodošla.
Kako komentarišete činjenicu da se Aleksandar Vučić protivi, odnosno ne podržava referendum u Republici Srpskoj, dok Vladimir Putin daje otvorenu podršku?
— Srbija prvenstveno ima pravo prema sopstvenoj politici, narodu i obavezama. Ovo nije ništa novo, Srbija se i ranije tako ponašala — kada su bili aktuelni Butmirski pregovori. Tadašnja vlast u Beogradu bila je sastavljena iz redova Demokratske stranke i vršila je veliki pritisak na predsednika Dodika i da se taj sporazum prihvati. RS je pokazala da ima razumevanje za stavove Beograda, jer je tada u pitanju bila vizna liberalizacija. Sada Banjaluka shvata da je Srbija pod pritiskom EU i SAD i da mora da bude neutralna. To je za RS dovoljno, jer se podrazumeva da je Srbija partner, da vlast u Beogradu podržava srpski narod u RS ali i BiH, da ima jasnu politiku što se tiče Dejtonskog sporazuma i to je dovoljno da Srpska može komforno da nastavi da brani svoja prava u skladu sa međunarodnim pravom.
Bakir Izetbegović upozorava da je ovaj referendum u stvari referendum o izdvajanju RS iz BiH, koji je najavljivan za 2018. Da li je to tačno?
— To je njegovo tumačenje i kada bismo mi tumačili sve što on govori, onda bismo imali pravo da strahujemo ne samo za budućnost RS, već i za bezbednost naših građana. Taj čovek pokazuje agresivnu politiku koja je neodgovorna prema BiH, jer pokazuje da kod njega ne postoji volja za sporazumom i volja da prihvati postojanje RS. Ona nije data, ona je skupo plaćena i zbog toga njeni građani imaju pravo da koriste svoja ustavna ovlašćenja u odbrani svoje republike i to će da rade ne oružjem, nego glasom. Ovo je demokratska borba koja mora da se dovede do kraja i moramo da razbijemo percepciju da RS nema pravo koje imaju svi drugi narodi na planeti. Ovo pokazuje da je politika koja se sprovodi ne samo od SDA i od Izetbegovića, već i od institucija pravno nasilje koje ne može da opstane.
U SAD je u toku odlučna faza predizborne kampanje. Šta očekujete, ko će pobediti na predsedničkim izborima i koji je kandidat bolji za RS?
— To je teško pitanje, prvi put mogu iskreno da kažem da je situacija neizvesna. Nikada pre nismo imali autsajdera koji krši sva pravila političkog ponašanja. Ako gledamo trendove vidimo da su glasači na strani Donalda Trampa, a da je Hilari Klinton sve više u defanzivi. Sada je samo pitanje ko će da izgubi takmičenje — ko je više nepopularan. Kampanja se vodi primitivno, na jedan vrlo prljav način i vodi Ameriku u jedan veoma opasan pravac koji dugoročno može da bude dosta štetan. Što se Balkana tiče, ne vidim da će se nešto naglo promeniti, jer posle svakog novog izbora predsednika dolazi period inercije, tako da spoljna politika prethodne administracije uglavnom opstaje. Međutim, ako Tramp pobedi, on je najavio neke nove, ključne stvari — preispitivanje odnosa Vašingtona sa NATO-om i mogućnost da se ukine ili smanji učešće SAD u Alijansi, najavio je pomirenje i postavljanje boljih odnosa sa Rusijom, kao i zaoštravanje odnosa sa Saudijskom Arabijom. Sve to je udar na temelje spoljne politike SAD koja je izgrađena od Hladnog rata.
