Prema rezultatima 18,14 odsto prebrojanog biračkog materijala, u Državnu dumu će kao najjača partija ući Jedinstvena Rusija sa 49,22 odsto glasova, a drugo mesto je osvojila Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog sa 15,92 odsto glasova.
Treća je Komunistička Partija Genadija Zjuganova sa 15,46 odsto glasova, dok je četvrta Pravedna Rusija Sergeja Mironova sa 6,49 odsto glasova.
Prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije Rusije, U 136 od 153 izborna okruga u kojima se poslanici biraju po većinskom izbornom sistemu pobeđuju kandidati Jedinstvene Rusije.
Šefica CIK-a Ela Pamfilova izjavila je da je tokom izbora za Državnu dumu zabeleženo dva puta manje kršenja pravila, nego tokom prošle kampanje. Na taj način, prema njenim rečima, „izbori se održavaju potpuno legitimno“.
Ruska zaštitnica građana Tatjana Moskalkova je pozvala međunarodne organizacije da daju svoju ocenu „najgrubljeg kršenja prava ruskih građana u Ukrajini na dan glasanja za Državnu Dumu“.
Ukrajina je jedina zemlja odakle dolaze signali o kršenju ljudskih prava na izborima za Državnu dumu.
„Ukrajina je jedini primer da smo dobili signale o kršenju prava naših sugrađana u inostranstvu. Prema informacijama iz baltičkih zemalja, svi potrebni uslovi su tamo bili stvoreni, kao i u drugim zemljama“, rekla je Moskalkova.
Izbori za Državnu dumu sedmog saziva su održani danas, 18. septembra. Prvi put od 2003. godine parlamentarni izbori su sprovedeni po dvostrukom sistemu: 225 poslanika su birani po proporcionalnom, a drugih 225 poslanika su birani po većinskom izbornom sistemu, u posebnim izborim okruzima.
