Robotska tehnologija može da izvrši do 20 odsto medicinskih zadataka koje trenutno obavljaju medicinski tehničari i ostalo bolničko osoblje, navodi se u ekspertskom izveštaju finske marketinške kompanije EVA. Izveštaj je zasnovan isključivo na već postojećim tehnologijama ili onim u razvoju.
Prema izveštaju finske medicinske sestre mogle bi uskoro da rade rame uz rame sa svojim robotskim kolegama, pošto će finske bolnice i domovi za negu uskoro zaposliti robote.
„Roboti bi mogli da posluže za prevoz pacijenata i opreme, da zabeležavaju vitalne funkcije i mere doze lekova“, rekla je za finski list „Usi suomi“ Mari Kangasnijemi, jedna od autorki izveštaja.
Robotit tulevat —onko #ammatillinenkoulutus valmis? Ovatko tutkintomme ajantasalla? https://t.co/mlRajOq65d @EVA_fi pic.twitter.com/CNSAWe9X2I
— AMKE (@amketoimisto) September 14, 2016
„Na primer, robotska distribucija lekova dokazano smanjuje broj grešaka i povećava bezbednost.“
Prema izveštajima, roboti će rado preuzeti poslove koji se ponavljaju i koji su monotoni, što omogućava da se više radnog vremena posveti brizi o pacijentu, koja zahteva stručnost. Stoga se očekuje da robotsko rešenje delimično olakša sestrama direktnu negu bolesnika.
EVA upozorava da uprkos činjenici da će se medicinski roboti koristiti, malo je verovatno da će sasvim zameniti osoblje, ili dovesti do smanjenja broja osoblja.
Stanovništvo Finske stari i očekuje se da će potreba za zdravstvenim radnicima porasti za deset odsto do 2026, dok će potražnja za bolničrima porasti za skoro dvadeset odsto, što je upravo onoliko koliko se očekuje da će zameniti roboti.
Takođe, potreba za ljudskim dodirom ostaje nezamenljiva, uprkos velikom učešću robota. Bolničarke će i dalje biti potrebne da procene podatke do kojih su došli roboti, dok će tumačenje i dijagnozu i dalje raditi obučeni lekari.
Starenje stanovništva je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju razvijene zemlje, a samim tim i problemi izazvani starijom populacijom dobijaju sve veći značaj kada se razmišlja o budućnosti i razvoju društva.
U Finskoj raste samo starosna grupa 65-godišnjaka i starijih, dok ostale grupe ili stagniraju ili su u opadanju. Ljudi stariji od 65 godina trenutno čine dvadeset odsto Finske populacije koja iznosi 5,5 miliona.
Radno sposobno stanovništvo takođe će se smanjiti, a procenjuje se da najviše smanjiti oko 2100. godine tempom od skoro 30.000 godišnje. Kada se penzionišu „bejbi-bumeri“, neće biti dovoljno radne snage koja će ih zameniti, pokazao je izveštaj Instituta za migracije u Turku.
Stariji deo finskog stanovništva pati od mnogih bolesti. Devet od deset finskih penzionerki reklo je 2009. godine da ima stalne zdravstvene probleme, od kojih su bol u leđima, bolovi u zglobovima i nesanica najčešći simptomi. Od ukupnog stanovništva, 24 odsto finskih žena i 86 odsto muškaraca redovno koriste lekove.
