Kao što je „Sputnjik“ već pisao, preduzeće sa ograničenom odgovornošću „Ist medija grup“ izbrisano je iz jedinstvenog državnog spiska poreskih lica Ruske Federacije, prema nalogu Federalne poreske službe iz Moskve 23. maja ove godine.
Uprkos pokušajima da od nadležnih u Beogradu dobijemo odgovor šta će biti s najstarijim dnevnim listom u Srbiji, čiji vlasnik „Ist medija grup“ praktično više ne postoji — nismo uspeli.
Direktorke „Politike“ nisu znale odgovor, a predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović rekao nam je da sve zavisi od ruskog zakona. Zato smo odgovor potražili od pravnika u Rusiji, gde je Zakonom o registraciji Ruske Federacije predviđeno da na brisanje neaktivnog pravnog lica iz Jedinstvenog državnog registra pravnih lica (JDRPL) kreditori ili druga lica čija su prava i zakonski interesi pogođeni brisanjem mogu uložiti žalbu u roku od godinu dana od trenutka kada su saznali ili je trebalo da saznaju za kršenje svojih prava, objašnjava šef sektora za praksu bankrotstva firme „Klif“ Anastasija Luhmanova.
Od 22. avgusta 2014. u Rusiji je, podseća ona, uvedena procedura obavezne predsudske žalbe na rešenje o brisanju, ali tri meseca od trenutka dobijanja rešenja ili dana kada je lice saznalo ili trebalo da sazna o kršenju svojih prava niko nije uložio žalbu na ovakvu odluku. Međutim, kao odgovor na žalbu, rok za vraćanje nekomercijalne organizacije u Registar, propušten iz opravdanog razloga, može biti obnovljen na osnovu dopisa zainteresovanog lica, u ovom slučaju same „Politike“, savetuje Luhmanova.
Skupo vraćanje u Registar
Kako precizira, iako su sudovi skloni da radije odbiju žalbu, ukoliko onaj koji je podnosi izrazi spremnost da priloži novčana sredstva neophodna za sprovođenje svih procedura, stav suda može biti ublažen. Pritom, iz normi proističe da se odluka o likvidaciji kompanije realno može osporiti ako se pronađu zakonske osnove za to.
Ona napominje da za ocenu perspektivnosti osporavanja nenormativnog akta treba uzeti u obzir četiri faktora: trenutak kada je lice saznalo ili trebalo da sazna za brisanje organizacije, poštovanje neophodne procedure od strane organa za registraciju, postojanje ili nepostojanje znakova aktivnog pravnog lica i vršenje faktičke delatnosti.
Na pitanje ko je, prema ruskim zakonima, naslednik „Ist medija grupe“, Luhmanova podseća da je brisanje „Ist medija grupe“ iz JDRPL izvršeno 23. maja ove godine, budući da to pravno lice godinu dana nije dostavljalo izveštaje predviđene zakonom Ruske Federacije o porezima i taksama i nije poslovalo preko tekućeg računa.
„Rešenje o predstojećem brisanju trebalo je da bude objavljeno u glasniku državne registracije tri dana od donošenja odluke o brisanju. Istovremeno trebalo je da budu objavljeni podaci o proceduri i rokovima slanja izjava kreditorima i drugim licima čija prava i zakonski interesi mogu biti pogođeni. Rok za slanje je tri meseca. Po svemu sudeći, nikakve izjave od zainteresovanih lica nisu stigle i doneta je odluka o likvidaciji, a neaktivno pravno lice je isključeno iz JDRPL Ruske Federacije“, obrazlaže ona.
Kad je reč o imovini kompanije, zainteresovano lice ili ovlašćeni državni organ imaju prava da se obrate sudu s izjavom o pokretanju procedure raspodele zatečene imovine kod lica koja imaju pravo na to. Prema rečima ruskog pravnog eksperta, takva izjava može se podneti u roku od pet godina od trenutka kada su u Registar uneti podaci o prekidu rada određenog pravnog lica, a procedura može biti pokrenuta ako postoji dovoljno sredstava da se ona sprovede.
Šta ako su akcije već prodate
Postoji verovatnoća, napominje Luhmanova, da su date akcije prodate pre nego što je kompanija prekinula rad. Drugim rečima, i ako postoji sudski proces u stranoj jurisdikciji prodaja je moguća pošto nema otvorenog pristupa informacijama da postoji spor.
Međutim, kako dodaje, drugo lice koje je kupilo akcije trebalo je da „Politiku“ obavesti o tome da ono sada vlada paketom akcija i da ima prava da kao vlasnik učestvuje u procesu donošenja odluka.
„Za godinu dana nikakva obaveštenja nisu stigla i može se sa sigurnošću pretpostaviti da nije došlo do prodaje i da je likvidacija izvršena, a da je imovina postojala. To je neosporno povod da se zainteresovano lice obrati s dopisom“, smatra ona.
Na pitanje može li i pod kojim uslovima 50 odsto akcija „Politike“ pripasti ruskoj državi, Luhmanova podseća da se status prava na imovinu lica brisanih iz JDRPL može odrediti kako putem obnove registracije (a u datom slučaju rok od tri meseca je propušten), tako i predajom imovine licima koja imaju prava da podnesu takav zahtev.
Tek ukoliko nema zainteresovanih lica, imovina nakon isteka roka od pet godina postaje ničija i tada može pripasti državi, ističe ovaj stručnjak za praksu bankrotstva.
Luhmanova kaže da se nameće sledeći zaključak: „Ako se pretpostavi da akcije kompanije nisu prodate, a organizacija je likvidirana, postoji mogućnost da se u ime ’Politike‘ uloži dopis i plati procedura raspodele imovine. Ako je organizacija imala dugove, onda će radi njihovog gašenja akcije biti prodate (i tada će moći da se kupe na aukciji), a sredstva će biti raspodeljena za izmirenje tih dugova“.
