Američki masovni nadzor — Orvelovska noćna mora (video)

Ime Edvarda Snoudena je prvo koje pada na pamet kada pomislite na uzbunjivače u sferi poverljivih obaveštajnih podataka. Ali pre njega, drugi NSA operativac, Bil Bini, osetio je potrebu da upali fitilj na tajnim obaveštajnim akcijama svoje vlade. On je četiri godine služio svojoj vladi kao oficir u obaveštajnoj službi američke vojske i matematičar-kriptograf u NSA. 

Takođe je bio i pionir u tehnologiji, stvorivši sistem nazvan „Tin tred“, moćni analitički uređaj koji je pratio elektronske komunikacije uz istovremenu zaštitu privatnosti ljudi koji su prolazili kroz sistem.

Bini je nameravao da „Tin tred“ otkriva terorističke napade pre nego što se dogode, uz poštovanje građanskih sloboda. Međutim, njegov sistem ugašen je tri nedelje pred 11. septembar i napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. 

Ubrzo nakon toga, kada je NSA usvojila daleko nametljiviji program „Trejlblejzer“, koji sakuplja na gomile podataka, Bini je odlučio da postane uzbunjivač. Kao protivnik masovnog nadzora, učestvovao je u novom dokumentarcu „Dobri Amerikanac“, koji je ove nedelje premijerno prikazan u Velikoj Britaniji.  

Film istražuje intrigantno pitanje — da li je NSA mogla da spreči napad 11. septembra, kao i druge terorističke akcije širom sveta.

Znanje je moć

Bini kaže da vidi veliki uticaj novca i moći u SAD, koje se mešaju u nameri da se fokusiraju na bezbednosne pretnje. „Svi ti podaci su znanje, a znanje je moć, veća od bilo koga, bez obzira da li ste član Ustavnog suda, državni tužilac, član Kongresa ili general.“

„Tako je Edgar Huver radio i opstajao na čelu Ef-Bi-Aja 40 godina. Znao je sve o svakome, i svi su to znali. To je užasno pogrešno u svakom smislu“, kaže Bini.

„Pre napada 11. septembra članovi obaveštajnih komisija su nam govorili da kompanije koje žele da sarađuju sa NSA u Kongresu lobiraju protiv našeg programa. Naš program je finansirala Vlada, a oni su želeli da ga ugase, jer im je bio konkurencija.“

„​Zašto su želeli da troše ogroman novac na problem koji smo mi već rešili? Želeli su novac, a tadašnji ljudi u NSA, FBI i CIA su to podržavali jer je to bio brz priliv novca kako bi mogli da rade šta žele — a to je masovno špijuniranje svih redom.“

Igla u plastu sena

Umesto Binijevog programa, Amerika je odlučila da podrži strategiju sakupljanja masovnih podataka — potez za koji je Bini upozoravao da će imati fatalne posledice. „Masovni nadzor ubija ljude. To kažem jer analitičar ne može da u gomili podataka pravovremeno vidi pretnju i upozori ljude na nju. I zato ljudi umiru“, kaže Bini.

Režiser „Dobrog Amerikanca“, Fric Mozer, rekao je za Sputnjik da se nada da će novi dokumentarac izvršiti pritisak na vlade da sa većom kritikom debatuju o masovnom prikupljanju podataka i nadzoru.

„Mislim da ono što političari treba da prevaziđu je ’više je više‘, jer ponekad ’manje je više‘. To je posebno primenjivo u ovom slučaju.“

Manje podataka daju vam vremensku prednost jer prave informacije dobijate ranije, gotovo u realnom vremenu, a to je ključni faktor u prevenciji terorističkih napada.

​„Svi nedavni napadi, uključujući one u Francuskoj, Nemačkoj i Madridu, mogli su biti sprečeni“, kaže Mozer.

Orvelovska noćna mora

„Pretraga podataka je kao pretres kuće — za to vam treba nalog, a nalog zahteva opravdan razlog. To su principi odavno postavljeni i koji su se pokazali ispravnim. Ne treba da otkrivamo točak u digitalnoj eri, već da primenimo pravila iz analognog doba. Danas je sve elektronski povezano, pa možete manipulisati uređajima iz daljine. Ljudi mogu da vam isključe pejsmejker i ubiju vas, mogu da vam zaustave automobil nasred puta… To je mešanje u naše živote koje prevazilazi bilo šta što je Orvel mogao zamisliti 1984“, kaže Mozer.