Ruska kompanija „Lukoil“ je 2013. dobila dve licence za istraživanje i bušenje na norveškom kontinentalnom grebenu u Barencovom moru i podsticaj da otvori podružnicu u Oslu. Saradnja Norveške i Rusije u istraživanju nafte i gasa nastavljena je uprkos sankcijama Brisela protiv Rusije i kasnijim kontrasankcijama Moskve.
„Lukoil“ je 2015. dobio skoro 20 miliona dolara za istraživačke projekte na norveškom grebenu, što je dvostruko više nego prethodne godine, piše norveški list „ABC Niheter“.
U intervjuu za ruski list „Komersant“, predsednik „Lukoila“ Vagit Alekperov kaže da se kompanija priprema za bušenje bivše „sive zone“ na grebenu koji je već decenijama bio sporna teritorija između Rusije i Norveške.
Uspešno razgraničenje norveško-ruske vodene granice u Barencovom moru 2010. dovelo je do skoka u bilateralnim projektima nafte i gasa.
U maju je „Lukoilu“ ponuđeno 20 odsto akcija za dva licencirana bloka koji se nalaze duž same morske granice. Ovaj korak je branila je norveška premijerka Erna Solberg, koja je tokom posete SAD posebno naglasila da je Oslo tražio saradnju sa Rusijom na dalekom severu.
„Imamo dugu istoriju saradnje sa Rusijom na dalekom severu, čak i u vreme političkih razlika“, izjavila je Solberg, a preneo „Maritajm egzekjutiv“.
Saradnju je, takođe, pozdravio šef granične opštine Sor Varanger i bivši generalni sekretar Barencovog saveta Rune Rafaelsen.
„Mislim da ovo može biti veoma zanimljivo za norveško-rusku saradnju“, rekao je Rafaelsen, koga je citirao „Nord 24“.
Prema norveškom zakonu o nafti, Norveška naftnim kompanijama nadoknađuje 78 odsto troškova istraživanja, kao podsticaj za nastavak. Ovu meru oštro je kritikovao jedan broj norveških političara zbog pružanja unosnih isplata stranim kompanijama i indirektnog subvencionisanja zagađenja od fosilnih goriva.
U aprilu je ovu politiku branio ministar finansija Siv Jensen, koji je nazvao industriju nafte i gasa „najvažnijom privrednom granom Norveške“.
„Nadoknada za istraživanje nije subvencija. Dobro je da se obezbedi raznovrsnost igrača na grebenu“, napisao je Jensen u vladinom izveštaju.
Sve u svemu, sankcije su nanele težak gubitak norveškoj privredi, koja je već ometena niskim cenama nafte. Kompanija „Norterminal“, osnovana sa ciljem izgradnje i upravljanja najsavremenijim terminalom nafte i gasa na severu Norveške za izvoz arktičke nafte, dala je ovog leta zeleno svetlo za sprovođenje pretovara van grada Kirkenesa, ali je njegov kupac, „Lukoil“, nestao.
„Na našu žalost, ’Lukoil‘ je bio prinuđen da izvrši pretovar u Murmansku“, rekao je menadžer „Norterminala“ Od Arne Haueng za norvešku televiziju NRK.
Danas je kompanija oprezno optimistična zbog mogućnosti da ponovo namami rusku kompaniju predvidljivim okvirom.
