„Ako Obama pomiluje Meninga, Asanž će se složiti da bude zatvoren u SAD, bez obzira na to što to očigledno nije u skladu sa zakonom“, saopštio je osnivač Vikiliksa na svom tviter-nalogu.
Uz tvit je navedeno i obraćanje advokata sajta Barija Polaka generalnom tužiocu SAD Loreti Linč, u kojem od nje traži da dostavi informacije o toku krivične istrage protiv njegovog klijenta.
Istovremeno, Ministarstvo pravde SAD je za televizijsku kompaniji Si-En-En izjavilo da nije upoznato s predlozima Asanža i Vikiliksa s tim u vezi.
Bivši analitičar američke obaveštajne službe Bredli Mening, koji je imao zvanje vojnika prve klase kopnene vojske, optužen je 2013. godine na 35 godina zatvora zbog krađe i predavanja Vikiliksu 750.000 stranica poverljivih dokumenata i video-zapisa Pentagona.
Među njima je i traka s video-zapisom na kojem se vidi kako američki helikopter u Iraku puca na snimatelja, misleći da je njegova video-kamera bacač granata, „avganistanski dosije“, „irački dosije“ i diplomatske depeše. Ova krađa dokumenata smatra se najvećom u američkoj istoriji.
Mening je u vojnom zatvoru Fort Livenuort u državi Kanzas. On je 2013. saopštio da namerava da promeni pol i izabrao je ime Čelzi. Prošle godine američka vojska mu je dozvolila da koristi hormonalnu terapiju.
Australijanac Džulijan Asanž osnovao je Vikiliks 2006. godine. Četiri godine kasnije u Americi je izbio veliki skandal nakon objavljivanja dokumenata koje je Vikiliksu predao Mening.
Erik Holder, koji je u to vreme bio na mestu državnog tužioca, saopštio je da je počela „istraga velikih razmera“ o Vikiliksu na osnovu zakona o špijunskoj delatnosti iz 1917. godine.
Prema tom zakonu, Asanžu preti do 45 godina zatvora u SAD. Na leto 2010. godine Asanž je u Švedskoj optužen za seksualno maltretiranje i za njim je raspisana međunarodna poternica. U decembru iste godine on je uhapšen u Londonu nakon što je sam došao u policiju, a potom je pušten uz kauciju.
Osnivač Vikiliksa nije priznao krivicu i izjavio je da taj slučaj smatra politički motivisanim.
Britanski sud je 2011. godine doneo odluku o izručenju Asanža Švedskoj, zbog čega je osnivač Vikiliksa zatražio politički azil u ambasadi Ekvadora, u kojoj je od 19. juna 2012.