Koliko je Milovan Đilas bio kompleksna ličnost govori podatak da je o njemu napisano više studija nego o svim drugim rukovodiocima socijalističke Jugoslavije zajedno, uključujući i Josipa Broza Tita, rečeno je na promociji knjige „Milovan Đilas kao paradigma“, autora Ljubomira Đukića.
Po vokaciji pesnik i pisac, Đilas je po životnom usmerenju i potrebama vremena bio i borac i revolucionar, ideolog i političar, vizionar i kritičar, pobunjenik i robijaš, i o svakom od ovih „poziva“ može se napisati po nekoliko knjiga.
Iako je o Đilasu već dosta toga rečeno, to nije dovoljno, niti je predstavljen u svetlu koje zaslužuje.
Milovan Đilas je, svojim radom, istupima, knjigama postao mera za oprobavanje karaktera ličnosti u komunističkoj vlasti, rekao je profesor fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.
„Za Crnu Goru, tri najveća misleća čoveka su Njegoš, Marko Miljanov i Milovan Đilas. Misaone poruke Njegoša i Miljanova su univerzalne, međutim, oni su, kada je u pitanju svetsko poznavanje, lokalni. Đilas je i misaono i angažovano jedini iz Crne Gore planetaran. Dok se u Crnoj Gori i u Srbiji Milovan Đilas ne pozicionira prema onome šta znači za nas i šta je osvojio u svetu, za toliko će crnogorsko i srpsko društvo kasniti da se uključi u kulturne i civilizacijske tokove i mučiće se s varvarstvom, kako je govorio Krleža, i nesretnom stvarnošću, kako je isticao Hegel“, rekao je Čupić.
Milovan Đilas je složena, integralna ličnost, rekao je teoretičar kulture Ratko Božović, njega proučavati je moguće sa svih strana, ali nije moguće proučavati ga celovito.
„Milovan Đilas je čovek koji nije bio određen samo vremenom. On je pobedio prvo sebe, pa onda vreme. On dakle, spada u one koji su menjali vreme i istoriju i konačno je pokretali napred“, naveo je Božović.
Ljudi kao što je Milovan Đilas retko se javljaju u bilo kom narodu, navodi autor knjige Ljubomir Đukić, i ostavljaju trag i u nacionalnoj i u svetskoj istoriji i kulturi. Kritikujući slabosti i deformacije komunizma, Đilas nije odstupao od njegovih slobodarskih, emancipatorskih i humanističkih svojstava.
Viziju Đilasovog sveta predstavlja egzistencijalni humanizam, civilizacija demokratskih principa i društvene solidarnosti. Zalagao se za demokratski socijalizam, koji bi omogućavao uslove za stalni, progresivni i nenasilni napredak i usavršavanje.
Đilas je, prema rečima autora, paradigma demokratskog revolucionara, strastveni borac za istinu, moral i etiku, za prava čoveka na ličnost i mišljenje, kao i za demokratske i humanističke odnose među ljudima.
Za razliku od Tita, koji je sopstvene interese stavljao iznad interesa zajednice, Đilas se pojavljuje kao suprotnost, kao čovek kome su interesi zajednice važniji od sopstvenih. Nije se kolebao da podnese i najveće žrtve kako bi svojim životom, radom i sudbinom ukazao na greške i na puteve za njihovo ispravljanje.
Zato ga autor i smatra za antičkog heroja modernog doba. Kao osobena pojava u našem društvu, Đilasova misao je neprolazna, prevazilazi lokalne okvire i ima univerzalno značenje, zaključuje autor knjige „Milovan Đilas kao paradigma“ Ljubomir Đukić.
